Beyond Babylon

Cinizam

2010-04-05T23:16:00.003+02:00

"Uvek su me optuživali da sam cinik. Mislim da je cinizam kiselo grožđe. Smatram ga slabošću. Cinizam uvek poručuje kako je sve pogrešno. Cinizam je slabost koja sprečava čoveka da se prilagodi okolnostima trenutka. Da, definitivno je to karakterni nedostatak, kao i optimizam. Istina leži negde između. To ti je što ti je. Ako nisi u stanju da se suočiš sa njom, baš mi je žao!"

~ Tekst: Čarls Bukovski

~ Fotografija: Bukowski

Strah Je Bolest Od Koje Potiču Sve Druge

2010-01-10T15:06:00.001+01:00

"Mali ljudi se uvek za nešto osećaju krivi. U prvom redu što su mali a zatim i zbog svega ostalog. A veliki se nikad nizašto ne osećaju krivi. U prvom redu što su veliki, a zatim takođe, zbog svega ostalog. Gluposti uvek zvuče ubedljivo, samo pametne stvari izgledaju neverovatno. Bez udaljavanja od nečeg, zbližavanja s nečim nema.

Strah je bolest od koje potiču sve druge. Ravnodušnost, mržnja, zloba, gramzivost, sujeta. Nepoverljivost i sumnja. Strah je kuga ovog sveta. Svi se boje svakog. Svi se plaše svačeg. A najviše straha.

Najviša istina je da su smrt i život jedno,da je univerzum njihova večna rekombinacija i da je u takvom univerzumu biti živ ili mrtav, zapravo, jedno te isto… Zatomiti se mora instinkt, isključivo ljudski,da se uništava sve što živi a ne koristi. I jedan, čovekov takođe, da se ponekad uništava i ono što koristi ako se time pribavlja neko zadovoljstvo.

U prirodi uvek ima racionalne, inteligentne, pravedne raspodele težine između "dobra" i "zla", ako se ovi pojmovi oslobode antropocentrizma. Ugrađeni mehanizam prirodne pravde držao je kosmičku vagu u horizontalnom položaju. Ukoliko se, naravno, u stvar ne umeša čovek. Vaga je onda pretezala na neku, najčešće neizvesnu stranu. Ponekad čak i suprotnu od poželjne."

~ Tekst: Borislav Pekic

~ Fotografija: It Wasn't Me

Sasvim Posebni Prijatelju...

2010-01-10T14:58:00.003+01:00

"Moj sasvim posebni prijatelju, zahvaljujem ti na spremnosti da me saslušaš. I samom ti je znano koliko se silno trudim da opravdam veru koju imaš u mene.

Hvala ti, takođe, i za ovo mesto na kojem sada prebivam. I neka me nikad, ništa, ni posao, ni zabava, ma koliko časti ili zadovoljstva u sebi nosili, ne odvoje na duže vreme od ljubavi koja drži na okupu moju milu porodicu.

Pouči kako da igru života igram pošteno, odvažno, samouvereno i srčano.

Daruj mi nekoliko prijatelja koji će me razumeti, a ipak mi i dalje ostati prijatelji.

Podari mi blagostivo srce, kao i um koji neće zazirati od putovanja, premda na mom drumu, možda, neće biti putokaza.

Omogući mi da imam smisao za humor, kao i, tu i tamo, malo slobodnog vremena koje ću provesti u dokolici.

Pomozi mi da se izborim za najviša, opravdana priznanja za zasluge, za težnje koje u sebi nosim i za prilike što ih stvaram; a opet, učini da da ne zaboravim da predusretljivo i prijateljski pružim ruku svima onima kojima su potrebni ohrabrenje i pomoć.

Daj mi snagu da se suočim sa svime što će naići, kako bih bio odvažan u opasnosti, postojan u nedaćama, umeren u gnevu i uvek pripravan za svaki obrt sreće.

Omogući mi da se osmehujem umesto da se mrgodim, da sejem ljubazne umesto grubih i gorkih reči.

Učini da budem samilostan prema čemeru drugih, da shvatim da postoje skriveni jadi u svačijem životu, ma koliko mogao izgledati da je ispunjen vedrinom.

Učini da uvek ostanem dostojanstven u svakom svom životnom preduzeću - da ne budem, neosnovano, pun sebe, ali, isto tako, da ne podležem ni još ozbiljnijoj grešci, samopotcenjivanju.

U čemeru, neka mi dušu čini vedrom saznanje da bez senki ne bi bilo ni sunčeve svetlosti.

U neuspehu, učini da sačuvam veru.

U uspehu, učini da ostanem smeran.

Učini da postojano odrađujem svoj deo posla, pa i preko toga, što većma mogu; i kada svoj posao privedem kraju, zaustavi me i isplati onoliko koliko misliš da zaslužujem. I omogući, na kraju, da sa ljubavlju u srcu izreknem…

Jedno zahvalno: Amin."

~Tekst: Og Mandino

~Fotografija: Last Summer Of The Childhood

Srce Jednog Državnika

2010-01-10T14:49:00.001+01:00

"Dajte mi samo jednu armiju zaljubljenih i osvojiću ceo svet. Budala ima veliku prednost pred pametnim čovekom: uvek je zadovoljan samim sobom. Fanatizam možemo iskoreniti samo ako ga uspavamo.

Ja znam, kad je to potrebno, skinuti lavlju kožu da bih navukao kožu lisice. Od uzvišenog do smešnog samo je jedan korak. Metak koji treba da me ubije još nije izliven. Praštajući, čovek se uzdiže iznad onih koji ga vređaju.

Lepa se žena sviđa očima, dobra žena sviđa se srcu; jedna je dragulj, druga riznica. U revolucijama postoje dve vrste ljudi: oni koji ih dižu i oni koji se njima okoriste. Da bismo održali svoju reč, najbolje je da je nikada ne dajemo. Srce jednog državnika treba da bude u glavi. Smrt je san bez snova."

~ Tekst: N. Bonaparta

~ Fotografija: Fight Club

Ime Jedne Žene

2009-10-29T12:29:00.002+01:00

"To je ljubav. Pokušacu da se sakrijem ili pobegnem. Rastu zidovi njene tamnice, kao u strašnom snu. Lepa maska se promenila, ali, kao i uvek, jednistvena je. Čemu moji talismani: bavljenje književnošcu, nepouzdana erudicija, učenje reči koje je koristio oštri sever da opeva svoja mora i svoje mačeve, vedrina prijateljstva, galerije Biblioteke, obične stvari, navike, mlada ljubav moje majke, ratničke seni predaka, bezvremena noć, ukus sna? Biti sa tobom ili ne biti sa tobom je mera moga vremena.

Već se vrč razbija na izvoru, već čovek ustaje na cvrkut ptice, potamneli su oni koji gledaju sa prozora, ali tama nije donela spokoj. To je, već znam, ljubav: nemir i olakšanje kad čujem tvoj glas, čekanje i sećanje, užas življenja u budućnosti. To je ljubav sa svojim mitologijama, sa svojim nepotrebnim malim vradžbinama.

Ima jedan ulični ugao kojim se ne usudjujem da prodjem. Vojske me već opkoljavaju, horde. (Ova soba je nestvarna; ona je nije videla.) Ime jedne žene me odaje. Boli me jedna žena svuda po telu."

~Tekst: H. L. Borhes
~Fotografija: Blindfold Exercise

Stav Dobre Duše

2009-10-29T11:58:00.003+01:00

"Samo oni koji se plaše da zauzmu neki stav u životu prihvataju na sebe ulogu dobre duše. Uvek je neuporedivo lakše verovati u sopstvenu dobrotu, nego se sukobiti sa drugima i boriti se za svoja prava. Sigurno je lakše otrpeti uvredu ne uzvrativši je, nego smognuti hrabrost i upustiti se u borbu sa jačim od sebe, uvek možemo reći da nas bačeni kamen nije pogodio, a onda tek noću, u samoći, dok naš sustanar ili supružnik spava, oplakivati, u potaji, svoj kukavičluk."

~Tekst: P. Koeljo
~Fotografija: I Think About Writing You

Čovek Nije Drvo

2009-10-29T11:41:00.003+01:00

"Čovek nije drvo i vezanost je njegova nesreća, oduzima mu hrabrost, umanjuje sigurnost. Vežući se za jedno mesto, čovek prihvata sve uslove, čak i nepovoljne i sam sebe plaši neizvesnošću koja ga čeka. Promena mu liči na napuštanje, na gubitak uloženog, neko drugi će zaposesti njegov osvojeni prostor i on će počinjati iznova. Ukopavanje je pravi početak starenja, jer je čovek mlad sve dok se ne boji da započinje. Ostajući, čovek trpi ili napada. Odlazeći, čuva slobodu, spreman je da promeni mesto i nametnute uslove. Kuda i kako da ode? Nemoj da se smešiš, znam da nemamo kud. Ali možemo ponekad stvarajući privid slobode. Tobože odlazimo, tobože menjamo. I opet se vraćamo, smireni, utešljivo prevareni.

"Ako je vraćanje cilj, čemu onda odlaženje?"

Pa u tome i jeste sve: vraćati se. S jedne tačke na zemlji čeznuti, polaziti i ponovo stizati. Bez te tačke za koju si vezan, ne bi voleo ni nju ni drugi svet, ne bi imao odakle da pođeš, jer ne bi bio nigde. A nisi nigde ni ako imaš samo nju. Jer tada ne misliš o njoj, ne čezneš, ne voliš. A to nije dobro. Treba da misliš, da čezneš, da voliš."

~Tekst: M. Selimović
~Fotografija: Tree

Postoji Istina

2009-10-29T11:27:00.002+01:00

"Postoji istina, dragi moj! Ali učenje za kojim ti žudiš, apsolutno, savršeno učenje koje jedino donosi mudrost - takvo učenje ne postoji. To uopšte i ne treba prijatelju, da čeznem za nekim savremenim učenjem, nego za usavršavanjem sebe samoga. Božanstvo je u tebi, ne u pojmovima i knjigama. Istina se proživljava, ne propoveda se."

~ Tekst: H. Hese
~ Fotografija: Truth

Vaša Slava

2009-10-28T12:03:00.004+01:00

"Da! Ja sam dobro razumeo vaš SISTEM! Dali ste im bol, glad i odvojenost da zaokupite njihovu pobunu. Iscrpljujete ih, ispijate njihove snage i proždirete njihovo vreme da ne bi imale ni snage ni vremena za gnev! Oni tapkaju, budite zadovoljni... Ali ja, koji sam porobljen kao i oni, ponižen s njima, ja vam ipak objavljujem da ste ništa. (Ona se smeje) Ne smejte se! Ne smejte se, budalo... Kažem vam, izgubljeni ste.Već ste pobedjeni, u krilu vaših najznačajnijih pobeda, zato što postoji u čoveku - gledajte mene - neka sila koju vi nećete ukrotiti, neka bistra ludost, delo straha i smelosti, neznana i zauvek pobednička. To je snaga koja će se dići i onda ćete znati da je vaša slava bila od dima."

~ Tekst: A. Kami
~ Fotografija: Always Waiting

Govori I Mucaj

2009-10-28T11:52:00.004+01:00

"Ako imaš neku vrlinu, ona je samo tvoja, ne deliš je ni sa kim. Svakako, želiš da je nazoveš po imenu i da je miluješ, želiš da se zabavljaš njome. I gle! Sada deliš njeno ime sa narodom, i postao si narod i stado sa svojom vrlinom.

Bolje bi učino da kažeš - neizrecivo je i bezimeno ono što mojoj duši stvara muku i slast i što je još i glad moje utrobe. Tvoja vrlina neka bude odveć uzvišena za prisnost imena - i ako moraš o njoj govoriti, ne stidi se da mucaš.

Zato, slobodno govori i mucaj - to je moje dobro, to volim, samo ovako želim da je dobro."

~ Tekst: F. Niče
~ Fotografija: Blow Away

Uvek Će Biti Pesnika

2009-09-11T02:15:00.005+02:00

"Uvek će biti love i kurvi i pijanaca
sve do poslednje bombe,
ali kao što je Bog rekao,
prekrstivši noge,
vidim kako sam stvorio mnogo pesnika,

ali tako malo
poezije."

~ Tekst: Č. Bukovski
~ Fotografija: Time Does Not Heal

Život Je Pitanje Nerava

2009-08-01T00:41:00.004+02:00

"Životom ne vlada volja ili namera. Život je pitanje nerava, vlakana i sporogorećih ćelija u kojima se misao krije a strast doživljava snove. Možda zamišljaš da si bezbedan i smatraš sebe jakim. Međutim, neočekivana nijansa boje u sobi ili na jutarnjem nebu, neki naročiti miris koji si nekad zavoleo i koji budi divna sećanja, stih iz zaboravljene pesme na koji si nekad naišao, akord iz muzičkog dela koje si prestao da sviraš – kažem ti, Dorijane, od takvih stvari zavisi nas život."

~ Tekst: Oskar Vajld
~ Fotografija: Truth

I Pesnici Su Ljudi...

2009-02-01T12:50:00.000+01:00

"Ljudi vole da se odriču onoga što im je najpotrebnije. To ja nazivam dubinom velikodušnosti... Jedini umetnici koje sam upoznao, a koji su divni kao ličnosti, jesu loši umetnici. Dobri umetnici postoje samo u onome što stvaraju, pa su shodno tome potpuno nezanimljivi po onome što jesu. Veliki pesnik, stvarno veliki pesnik, najnepoetičnije je stvorenje. A minorni pesnici su apsolutno neodoljivi. Što su im gore pesme, to su oni privlačniji. Sama činjenica objavljivanja knjige drugorazrednih soneta čini čoveka potpuno neodoljivim. On doživljava poeziju koju ne ume da piše. Drugi pišu poeziju koju se ne usuđuju da ostvare."

~ Tekst: Oskar Vajld
~ Fotografija: A Story Told By The Sky

Neprijatelj Ljudima

2009-02-01T12:40:00.000+01:00

"I možda bih stvarno pristao da me raspnu za ljude, kad bi to odjednom od mene tražili, međutim, ja nisam u stanju ni s kim da proživim dva dana u istoj sobi, i to znam iz iskustva. Čim je on blizu mene, već njegova ličnost pritiska moju sujetu i ograničava moju slobodu. Za dan i noć ja mogu omrznuti čak i najboljeg čoveka, samo zato što dugo jede u toku ručka, drugog zato što ima kijavicu i neprestano se useknjuje. Ja postajem neprijatelj ljudima samo ako me dodirnu. Zato se uvek tako dešavalo: što sam više mrzeo ljude kao pojedince, utoliko je moja ljubav prema čovečanstvu uopšte postajala vatrenija."

~ Tekst: Dostojevski
~ Fotografija: Fruit Path

Stari Drugari

2009-02-01T12:08:00.001+01:00

"U meni se tuku stari drugari.
Jedni na vlasti, drugi u opoziciji.

Odrasli smo zajedno. Ako izgubim jednog od njih, izgubiću deo biografije. Više me niko neće pamtiti mladog i ludog. U mojim prijateljima su moje godine, uspesi, padovi, stare ljubavi, velika očekivanja i nade. Do juče smo bili na istoj strani. Sada su jedni na jednoj, drugi na drugoj. Ako priđem jednima, izgubiću druge.

Šta ćeš s onim izdajnikom? - pitaju jedni.
Otkud ti s onom barabom? - ljute se drugi.
Sednem li pred kafanom s jednima, drugi prestaju da mi se javljaju.

Posle ih vidim zajedno. Idu ruku podruku i popreko me gledaju.

Ujedinili se.

Više ništa ne shvatam. Ko god da dođe na vlast, opet ću biti u nemilosti."

~ Tekst: Momo Kapor
~ Fotografija: Strange Questions

Ljudi Ne Žive

2009-01-31T18:15:00.000+01:00

"Ljudi ne žive. Većina nas ne živi, samo održava život u svom telu. To nije život. Vi ne živite sve dok vam ne postane potpuno nevažno da li ćete živeti ili umreti. Na toj tački počinjete da živite. Kada ste spremni da izgubite sopstveni život, tek tada ga živite. Međutim, ako neprestano štitite svoj život, vi ste mrtvi... Da li ste spremni da sve stavite na kocku?"

~ Tekst: Antoni de Melo
~ Fotografija: Seven Deadly Sins - Vanity

Živi Za Poslednji Put

2009-01-31T17:36:00.000+01:00

"Neka ti ništa ljudsko ne bude strano!

Neka ti ništa žensko ne bude strano! Žena nije prirodno agresivna,osim kada te napada iz tvog srca!

Ne veruj da postoji samo jedno sunce! Ne veruj da postoji samo jedna sloboda! Ne veruj da postoji samo jedna ideja! Ne veruj da postoji samo jedna ljubav! Ali ne sumnjaj da postoji samo jedan život!

Pamti pa vrati! Pamti pa se uzdrži! Sve to jednom mora proći! Zar ne?

Živi za poslednji put. Poslednji put je lepši nego prvi put, zato što je neponovljiv!"

~ Tekst: Milovan Vitezović
~ Fotografija: What?

Poniženje

2009-01-31T17:15:00.000+01:00

"Mnogi vrlo ponosni ljudi vole da veruju u boga, naročito oni koji malo preziru ostale. Mnogi jaki ljudi imaju, izgleda, neku prirodnu potrebu da nađu koga bilo ili šta bilo čemu će se klanjati. Jakom čoveku često je vrlo teško da podnosi svoju snagu. Uzrok je jasan: oni izaberu boga, da se ne bi klanjali ljudima; pokloniti se bogu, to nije toliko poniženje."

~ Tekst: Dostojevski
~ Fotografija: I Am A Tree

Preslišavanje

2009-01-31T16:30:00.001+01:00

"Čini mi se da čovek mora jednog dana da se presliša, da sebe uzme na ozbiljan ispit, da dobro proveri svoje pamćenje, i da se seti svega, i ispočetka. Gadno je zaspati bez ijednog sećanja. Treba čovek da se proveri, da prosudi i izmeri koliko je bio dobar i čestit, i da prekori sebe ako je to već bio, da se zapita odakle je pošao, šta je hteo, i dokle je stigao... Nikome ne treba polagati račune, nikoga se ne treba bojati, jer niko nije toliko bolji, i tako veći, da bi ga se drugi plašili: svi su jednaki, previše dobri i bez razloga uplašeni... Sreća mu je samo u jednom: da bude slobodan. Da bude toliko slobodan, da bude toliko samostalan pa da može sa sobom da vlada i čini šta hoće kao s najobičnijom stvarčicom, kao s najobičnijim predmetom."

~ Tekst: Miodrag Bulatović
~ Fotografija: Turquoise

Ogromni Glupi Akvarijum

2009-01-31T16:24:00.001+01:00

"Tu sam gde sam, i ponekad, kad otvorim oči da bih na čas - dva zbrisao iz svog filma, bacim pogled na veliku zastakljenu sliku ulice u čijem se okviru neprestano smenjuju prizori. Stakla knjižare su, inače, malo zatamnjena, tako da svi koji prođu ispred njih ne odolevaju samozaljubljenosti; obično zagledaju lice ili odeću, pažljivo popravljaju neposlušni pramen kose ili čvor na kravati, narcisoidno pilje u svoj lik, procenjujući ga u prolazu, žene ovlaže usne, isprobaju neki novi zavodljivi pogled iskosa, ne znajući da ih posmatram.

Koliko nesigurnosti izmešane sa sujetom! Kako izgledam? Jesam li privlačna?

Dok ih tako gledam skriven bleskom izloga, nevidljiv sve dok ne priđu sasvim blizu stakla, čini mi se da je čitav svet napolju samo jedan ogromni glupi akvarijum, u kome se čudni primerci čovekolikih riba love, preganjaju, progone, proždiru, hrane u hodu, razmnožavaju..."

~ Tekst: Momo Kapor
~ Fotografija: Wash

O Duhu Vremena

2009-01-31T16:09:00.000+01:00

"Ako možeš primiti na sebe zločin zločinca što pred tobom stoji i koga srcem svojim sudiš, onda primi odmah, i sam postradaj za njega, a njega bez prekora otpusti. A ako bi te čak i sam zakon postavio za njegovog sudiju, to i tada, ukoliko je moguće tebi, postupi u ovom duhu, jer će otići i osuditi sam sebe jos gorkijim od tvoga sudom. A ako sa celivom tvojim ode neganut, i smejući se nad tobom, to i tim se ne sablažnjavaj; znači rok njegov još nije došao, ali će u svoje vreme doći; a ne dođe li; ne mari: ako ne on onda će neko drugi za njega to osetiti i postradati, i osuditi, i okriviti sebe samog i pravda biće ispunjena.

Veruj ovome, nepokolebljivo veruj, jer je u ovome sva nada i sva vera svetih."

~ Tekst: Justin Popović
~ Fotografija: Bird Queen

Mlak Smo Mi Svet...

2009-01-31T15:50:00.000+01:00

"Mlak smo mi svet i naša čežnja za slobodom, čežnja je za ljubavlju. Da imamo hrabrosti da volimo, ne bismo toliko cenili sve te ratne činove.

Ljubav je, kažu, ropstvo, a strast je demon i mnogi su se zbog ljubavi izgubili. Znam da je ovo istina, ali znam da i bez ljubavi samo pipamo kroz tunele svojih života i nikad sunca ne vidimo. Kad sam se zaljubio, to je bilo kao da sam prvi put pogledao u ogledalo i video sebe. U čudu sam podigao ruku i dotakao svoje obraze, svoje grlo. To sam bio ja. A kad sam se video i privikao se na to ko sam, nisam se bojao da poneki deo sebe mrzim, jer sam želeo da budem dostojan onoga u koga je ogledalo.

Tada, pošto sam prvi put osmotrio sebe, osmotrio sam svet i video da je raznolikiji i lepši no sto sam mislio. Kao i većina ljudi uživao sam u toplim večerima, u mirisu hrane i pticama koje probadaju nebo, ali nisam bio ni mistik ni Božji čovek i nisam osećao zanos o kojem sam čitao. Čeznuo sam za osećanjima, mada vam u to vreme ovo ne bih umeo reći. Reči kao što su strast i zanos... svi ih naučimo, ali one ostaju mrtve na stranici. Ponekad ih prevrćemo, da saznamo šta je s druge strane, i svako ima svoju priču o nekoj ženi ili nekom bordelu, o opijumskoj noći ili ratu. Toga se bojimo. Bojimo se strasti i smejemo se prejakoj ljubavi i onima koji previše vole.

A opet, čeznemo da nešto osetimo."

~ Tekst: Dženet Vinterston
~ Fotografija: Last Of Our Happy Summer Days

Ništa Nije Uvek Tačno

2009-01-31T15:35:00.000+01:00

"Nesklad je prisiljavati nekoga da bude u harmoniji s drugima... Mislim da je prava tragedija siromašnih što ne mogu sebi da priušte ništa drugo osim samoodricanja. Lepi grehovi, kao i lepe stvari, povlastica su bogatih... Verujte mi da nijedan civilizovan čovek nije nikada zažalio zbog uživanja, niti bilo koji necivilizovan čovek zna šta je uživanje... Žene se odnose prema nama baš kao što se čovečanstvo odnosi prema bogovima. Obožavaju nas i uvek nas gnjave da nešto učinimo za njih... Ništa nije uvek tačno."

~ Tekst: Oskar Vajld
~ Fotografija: Red Apple

Stanje Izolovanosti

2009-01-31T15:30:00.000+01:00

"Patnja je stanje izolovanosti; tvoj doživljaj i tvoj centar univerzuma; empatija i saosećanje najpre se troše i ne treba druge stavljati na probu, iznova ponavljati iste, zamorne, zamorne, tako zamorne i drugome tako dosadne detalje koje vrtiš po glavi, ista pitanja, koja te progone, a na koja ni sam ne nalaziš odgovora. Činilo mi se da će mi se kosti lobanje rastočiti, da će mi pući grudni koš u kome se valjao mutljag, dignut sa samog dna duše. Stomak mi se pretvorio u doboš veš-mašine u kome su se tumbala creva, želudac, bubrezi i džigerice. Umesto praška za pranje i ''veniša'' za izbeljivanje mrlja sipala bih po jednu mericu gorčine, besa, stida, očajanja, kajanja i poniženja. Onda bi program krenuo. Pet okreta ulevo. Stanka. Tri okreta udesno. Metodično, polako, dok neko posebno bolno sećanje ne bi poslužilo kao okidač da se uključi centrifuga, posle koje sam bivala izmoždena do te mere da sam mislila, dobro je, kraj je, ne može se više. Đavola. Program se automatski nastavlja, idemo u novi ciklus, tri okreta ulevo, pet udesno, nema predaha. Držala sam se one izlizane izreke kako ''vreme sve leči'', čekala ga, to jebeno vreme, čekala da ga dovoljno najagmim, čekala da se mašina pokvari, da se zupčanik zaglavi, da sve već jednom prestane. Ne mogu prepričati kroz šta sam, zapravo, prolazila. Mogu samo da kažem - patila sam. Bezmerno. Tačka."

~ Tekst: Marija Jovanović
~ Fotografija: Killer Song

Vremenom...

2009-01-30T22:48:00.000+01:00

"Vremenom ćeš navići na rastajanje. Naučićeš da se sećaš. A sećanje je isto kao i susret. I pomalo ćeš navići da voliš mnoga bića u uspomeni. Kao što deo sebe daješ prijateljima, tako će i oni tebi davati najbolje od sebe. Na kraju ćeš videti da si ti pomalo svi koje si nekad volela.

Jednom ćeš morati da daš sve i da te ne boli. Naučićeš da sanjaš. Da lečiš dodirom. Da zadaješ mali, da bi ublažila veliki bol."

~ Tekst: Milorad Pavić
~ Fotografija: Hippie Style

Kriminalna Klasa

2009-01-30T21:45:00.000+01:00

"Muževi veoma lepih žena pripadaju kriminalnoj klasi... Vi se nećete nikada više udati, ledi Narboro. Bili ste suviše srećni. Kada se žena ponovo udaje, razlog je što je mrzela prvog muža. Kada se muškarac ponovo ženi, razlog je što je obožavao prvu ženu. Žene kušaju sreću, muškarci svoju izlažu opasnosti... Žene nas vole zbog naših mana. Ako ih imamo dovoljno, sve će nam oprostiti, čak i intelekt koji posedujemo."

~ Tekst: Oskar Vajld
~ Fotografija: High Hopes

Ljubav Je Različita

2009-01-30T21:30:00.001+01:00

"Kako to da je moguće voleti dva muškarca ali na sasvim drugačije načine? Kako to da jedan muškarac traži vašu vernost i filozofiju, a drugi vašu požudu i deltu? Zašto je ljubav tako prokleto različita? I zašto su muškarci tako nespremni da priznaju da se žene isto tako razlikuju kao i oni? Mi žene čak se i više razlikujemo, u stvari. Malo dobra donelo mi je da filozofiram ovako! Nije mi nimalo olakšalo bol. Muškarci su bili slepi i uskogrudi, ali ja sam volela jednog od njih!"

~ Tekst: Erika Džong
~ Fotografija: Houtkamp

Porivi

2009-01-30T21:01:00.004+01:00

"Činjenica je da sebe uvek pogrešno shvatamo, a da druge retko razumevamo... U iskustvu nema pokretačke snage. Ono je nedelotvorno kao sama savest. Ono što stvarno pokazuje jeste da će naša budućnost biti ista kao prošlost, da ćemo greh koji smo jednom počinili, s gađenjem, mnogo puta ponoviti, s radošću... Najviše nas tiranišu strasti u vezi s čijim poreklom sebe obmanjujemo. Naši najslabiji porivi su oni čije smo prirode svesni. Često se dešava da eksperimentišemo na sebi kada mislimo da eksperimentišemo na drugima."

~ Tekst: Oskar Vajld
~ Fotografija: Eternal Cycle

Svetla Nada...

2009-01-30T18:00:00.001+01:00

"Dok je čovek plen svojih strasti, rob čula i igračka mašte, dotle su i svaka tajna muka i gorčina razumljive i lakše, jer su zaslužene, kao prirodno naličje nedostojna života. Ali kad se i docnije, kao gospodar svoje sebičnosti, sav predan radu, živeći za druge, uvidi da je ta ista gorčina na kraju svakog puta, onda zaista čovek ne zna šta da misli i nema čemu da se nada. Ostaje, ponekad, svetla nada, ne trajnija od bleska munje, da sve ovo nije prava stvarnost. Misao - da ćemo se probuditi, jecajući."

~ Tekst: Ivo Andrić
~ Fotografija: High Class

Podjednako Patimo Svi

2009-01-30T17:35:00.000+01:00

"U ovom društvu podjednako patimo svi, i žene i muškarci, samo su uloge podeljene, i to otprilike ovako: Kad mi patimo zbog žena, to je gotovo redovno zbog toga što žene nisu onakve kakve bismo mi želeli da su. Kad žene pate zbog nas, to je uvek stoga što smo ovakvi kakvi jesmo. Ali, što je glavno, patimo svi i mučimo se često, dugo, svirepo i besmisleno."

~ Tekst: Ivo Andrić
~ Fotografija: Swan Dive

Stepski Vuk

2009-01-30T17:28:00.000+01:00

"A ono što se u meni događa u retkim časovima radosti, što je za mene slast, doživljaj, ekstaza i uzvišenost, to svet voli i traži možda jedino u pesničkim delima, a u životu smatra ludošću. I odista, ako je svet u pravu - onda sam ja kriv, onda sam lud, onda sam odista kako sam sebe često nazivao, stepski vuk, životinja koja je zalutala u tuđ i nerazumljiv svet, koja više ne nalazi svoju postojbinu vazduh i hranu."

~ Tekst: Herman Hese
~ Fotografija: Glass Eyes

Možda Baš Zato...

2009-01-30T17:20:00.000+01:00

"Nikada se nije potpuno predavao svojim osećanjima, jer je uvek jedan deo, veći, čuvao za sebe, umanjujući svaku vrednost onim retkim trenucima nežnosti. Nikada on nije preda mnom sasvim otkrio svoju dušu. Uvek kada bih pomislila da mi je pošlo za rukom da prodrem do srži njegovog bića, on bi me odgurnuo ili nekom šalom ili pokretom. I tako bi ponovo izmakao mojoj pažnji. Zaista je bio savršeno nepostojan. Služila sam mu više kao objekat za eksperimentisanje, i možda sam ga baš zato tako pokorno i predano volela."

~ Tekst: Alberto Moravija
~ Fotografija: No Strings Attached

Nismo Sami Nikad

2009-01-30T16:30:00.000+01:00

"Čitajući dobre pisce, dešavaju se pred nama čuda. Često na početku neke rečenice, kad vidimo kako se pomalja jedna misao, mi zastanemo zadivljeni i uplašeni. I sa nevericom se pitamo: "Je li mogućno? Hoće li se to što naslućujemo zaista desiti? Je li ovo zaista ona ista misao koju smo i mi, ne jednom, naslutili pri dodiru naše svesti sa svetom oko nas, skrivani deo naše unutarnje stvarnosti? Zar ima još neko da je ovo ovako video i osetio?"

A kad, pročitavši do kraja, vidimo da je zaista tako, mi ostajemo nad tom rečenicom zamišljeni, zahvalni i srećni, jer nam je pao u deo najveći dar koji čitanje može da nam pruži: osetili smo da nismo sami nikad, ni u najtežim ni u najlepšim trenucima, ni u svojim najgorčim nedoumicama, ni u najsmelijim zaključcima, nego da smo povezani sa drugim ljudima mnogostrukim i tajnim vezama koje i ne slutimo, a koje nam "naš" pisac otkriva.

To je spasonosno"

~ Tekst: Ivo Andrić
~ Fotografija: Last Summer

Mrtvac Na Odsustvu

2009-01-30T13:40:00.000+01:00

"Nemoj da misliš ni na šta i ne pitaj ništa. Vidiš li napolju svetiljke i hiljadu šarenih firmi? Mi živimo u vremenu koje umire, a ovaj grad podrhtava od života. Mi smo se otrgli od svega, imamo još samo svoja srca. Bio sam na jednom predelu na Mesecu i vratio sam se, i tu si ti i život si ti. Ne pitaj ništa više. Ima više tajne u tvojoj kosi no u hiljadu pitanja. Tu pred nama je noć, nekoliko časova i jedna večnost, dok jutro ne zatutnji kraj prozora. Da se ljudi vole u tome je sve; čudo i najrazumljivija stvar što postoji, to sam osetio danas, kad se noć rastapala u cvetni džbun i vetar mirisao na jagode, a bez ljubavi je čovek samo mrtvac na odsustvu, ništa drugo nego nekoliko datuma i neko slučajno ime..."

~ Tekst: E. M. Remark
~ Fotografija: Walk

Utešna Sigurnost

2009-01-30T13:30:00.001+01:00

"Nemam ništa protiv ljudi koji vole istinu. Osim što su dosadno društvo. Podnošljivi su pod uslovom da ne razvežu o odnosu između pripovedanja i iskrenosti, što su neki od njih skloni. Prirodno, to mi smeta. No, ostave li me na miru, neću im ništa.

Ne živciraju me ljubitelji istine već - istina. Čime istina pomaže, kakvu utehu pruža, u poređenju s pričom? Kakve koristi od istine u gluvo doba noći, u tami, kad vetar u dimnjaku riče poput medveda? Kad munja reže senke na zidu spavaće sobe a kiša dugim noktima kucka po oknima? A ne! Kad te u krevetu zebnja i hladnoća pretvore u kip, ne očekuj da ti priskoči u pomoć koščata i suvonjava istina. Tad su ti potrebne ugodno popunjene okrepe kakve priče, da te u san uljuljka utešna sigurnost kakve laži."

~ Tekst: D. Saterfild
~ Fotografija: Pregnant Ballerina

Fetišist

2009-01-30T12:31:00.001+01:00

"Prvi znak ljubavi jedne žene, to je kad želi da se osami i izdvoji iz sveta. Žena koja odmah ne napusti svoje dotadašnje navike, vara i sebe i čoveka o svojoj ljubavi. Jedan dokaz ženine ljubavi, to je kult svakog vašeg momenta, svake vaše navike, svakog vašeg predmeta. Istinski zaljubljena žena postaje fetišist. Ona, kao svraka, čuva sve što je čovek imao u rukama: njegov cvetić, sliku, olovku, dugme, cigaretu, neupaljenu ili upola ispušenu. Ona u svemu vidi njega, i sve pobožno prinosi k ustima."

~ Tekst: Jovan Dučić
~ Fotografija: Natural History

Izvori Radosti I Smisla

2009-01-30T11:00:00.002+01:00

"Što sam bivao stariji, sve manje su me ispunjavala sitna zadovoljstva koja mi je život pružao i sve jasnije sam shvatao gde treba tražiti prave izvore radosti i smisla. Naučio sam da biti voljen ne znači nista, a da je voleti sve, da je sposobnost da osećamo, ono što daje vrednost i lepotu našem postojanju. Gde god bi se na zemlji pojavilo ono što se moze nazvati srećom, bilo je satkano od emocija. Novac nije ništa, moć nije ništa. Mnogi imaju i jedno i drugo, a ipak su nesrećni. Lepota nije ništa, video sam lepe muškarce i lepe žene koji su bili nesrećni uprkos svojoj lepoti. Ni zdravlje nije sve; svako je zdrav ko se tako oseća; bilo je bolesnika punih volje za životom koji su je negovali do samog kraja i bilo je zdravih koji su venuli mučeni strahom od patnje.

Ali sreća je uvek bila tamo gde je neko umeo da voli i živeo za svoja osećanja; ako ih je negovao, ako ih nije gazio i potiskivao, ona su mu donosila zadovoljstvo. Lepota ne pruža radost onome ko je poseduje, već onome ko ume da je voli i da joj se divi."

~ Tekst: Herman Hese
~ Fotografija: Droles De Dames

Nemi Usamljenik

2009-01-29T22:39:00.003+01:00

"Posmatranja i doživljaji nemog usamljenika ujedno su nejasniji i prodorniji no u čoveka društvenog, njegove misli su teže, čudnovatije, i svagda malo osenčene tugom. Više no što bi trebalo zanimaju ga slike i opažanja kojih bi se inače olako oslobodio jednim pogledom, osmehom, izmenom mišljenja; oni se produbljuju u ćutanju, bivaju značajni, postaju doživljaj, avantura, osećanje. U samoći sazreva ono što je originalno, lepota smela i neočekivana, pesma. No, u samoći sazreva i ono što je naopako, nesrazmerno, apsurdno i nedopušteno."

~ Tekst: Tomas Man
~ Fotografija: White

Druga Stvarnost

2009-01-29T21:21:00.000+01:00

"Vama je često bio dosadan sopstveni život, stremili ste za tim da odete odavde, je li tako? Vi žudite da napustite ovo vreme, ovaj svet i ovu stvarnost i da uđete u jednu drugu stvarnost koja bi vam više odgovarala, u svet u kome ne postoji vreme. Učinite to, dragi prijatelju, ja vas na to pozivam. Vama je poznato gde se on krije, poznato vam je da je svet koji tražite – svet vaše sopstvene duše. Samo u vama samom živi ona druga stvarnost za kojom žudite."

~ Tekst: Herman Hese
~ Fotografija: Inside The Flowers

Provalija

2009-01-29T21:00:00.000+01:00

"Stojimo na ivici provalije. Zavirujemo u ponor-hvata nas muka i vrtoglavica. Prvi nam je impuls da ustuknemo pred opasnošću. Neshvatljivo zašto-ostajemo. Malo-pomalo naša muka, i vrtoglavica, i užas tonu u oblak nekog osećanja koje nema imena. Postupno, neprimetno, taj oblak dobija oblike, kao ona para iz boce što se pretvara u duha u priči iz Hiljadu i jedne noći. Ali iz našeg oblaka na ivici pravalije izraste i postaje opipljiv jedan oblik, mnogo strašniji od svakog duha ili bilo kog demona iz priče, pa ipak je to samo jedna misao, užasna misao koja nam ledi i samu srž u kostima žestinom slasti njene grozote. To je samo pomisao na ono što bismo osetili pri strmoglavom padu s takve visine. A taj pad, to srljanje u propast-upravo zbog toga što je spojen sa najgroznijom i najodvratnijom od svih najgroznijih i najodvratnijih slika smrti i stradanja koje su se ikad rodile u našoj mašti-upravo zbog toga sad ga silno priželjkujemo. I pošto nas naš razum snažno odvraća od ivice provalije, zato se mi utoliko plahovitije primičemo njoj. Nema u prirodi tako demonski nestrpljive strasti kao što je strast čoveka koji dršćući na ivici provalije sanja o vratolomnom skoku. Prepustiti se za trenutak nekom pokušaju razmišljanja, znači biti neminovno izgubljen; jer premišljanje nas samo tera na uzdržavanje i zato je to, kažem, baš ono što mi ne možemo. Ako se ne nađe prijateljska ruka da nas zaustavi, ili ako ne uspemo da se naglim naporom bacimo ničice na zemlju, okrenuvši leđa provaliji, mi ćemo skočiti u nju i poginuti. "

~ Tekst: Š. Bodler
~ Fotografija: Deep Dive Sky High

Kiša...

2009-01-29T19:07:00.001+01:00

"Kiša je ponovo počela da pada, dobuje po krovovima uz neki šum nalik na pesak što klizi kroz sito, otupljujući, uspavljujući, možda je, u doba velikog potopa, Bog bio dovoljno milostiv da tim romorom uspava ljude, kako bi im smrt bila blaga, s vodom koja prijatno ulazi u nozdrve i usta, puneći alveole, jednu za drugom, zatim celu šupljinu tela, četrdeset dana i četrdeset noći dna i kiše, tela što tonu na dno, polagano, puna vode, napokon teža od nje, tako je to bilo, i Ofelija se tako prepustila matici, pevušeći, ali ona je morala da umre pre no što se završi četvrti čin tragedije, svako ima svoj vlastiti način uspavljivanja i umiranja, to mi verujemo, ali potop se nastavlja, vreme pljušti po nama, vreme nas davi."

~ Tekst: J. Saramago
~ Fotografija: Rainy Reflections

Simfonija Savršene Ljubavi

2009-01-29T16:04:00.004+01:00

"Savršena ljubav isključuje strah. Tamo gde postoji ljubav ne postoje zahtevi, očekivanja, zavisnost. Ja ne tražim da me učinite srećnim; moja sreća ne zavisi od vas. Ako morate da me napustite, neće mi biti žao samog sebe; izuzetno mi prija vaše društvo, ali ja se ne vezujem za vas. Ja uživam u vašem društvu na temelju nevezanosti - ne uživam ja u vama, to je nešto veće i od vas i od mene, nešto što sam otkrio, neka vrsta simfonije, neka vrsta orkestra svira u vašem prisustvu. Ali, kad odete od mene, orkestar ne prestaje da svira. To je orkestar širokog repertoara i nikad ne prestaje da svira."

~ Tekst: Antoni de Melo
~ Fotografija: Melody Of Silence

Otkud Ja U Imeniku

2009-01-29T12:42:00.004+01:00

"Sada me često zovu telefonom. Svi ti pozivi su slični.

"Jeste li vi Čarls Bukovski, pisac?"
"Da", kažem.

A oni mi govore kako razumeju ono što pišem i neki od njih su pisci, ili bi voleli da pišu, a rade dosadne i odvratne poslove i ne mogu da gledaju svoju sobu, stan, zidove te noći - žele da pričaju s nekim i ne veruju da im ne mogu pomoći, da ne znam reči, ne veruju da se i sada često previjam u sobi, hvatam se za utrobu i govorim "Isuse Isuse Isuse, zar opet!"

Ne veruju da su nevoljeni ljudi, ulice, samoća, zidovi isto tako i moji. I kad spustim slušalicu misle da čuvam svoju tajnu.

Ne pišem iz nekog saznanja. Kad zazvoni telefon i ja bih hteo da čujem reči od kojih bi mi bilo lakše.

Zato je moj broj u imeniku."

~ Tekst: Bukovski
~ Fotografija: Hello Operator

Ne Umem

2009-01-29T12:19:00.003+01:00

"Toliko puta, doživeo sam poraze, pa više i ne osećam istinski tamjan sumnje. Prejeo sam se pobeda, pa više i ne osećam istinsku zvonjavu slave. Ne umem ni da se uplašim.

Ne umem više ni da umem."

~ Tekst: M. Antić
~ Fotografija: Before It Starts To Fade

Obična Prevara

2009-01-28T20:35:00.002+01:00

"Nije smrt ono sto je užasno, već životi koje ljudi žive ili ne žive do svoje smrti. Oni ne poštuju svoje živote, oni pišaju po njima... Ružno izgledaju, ružno govore, ružno hodaju... Pusti im veliku muziku i oni je neće čuti. Većina ljudskih smrti je obična prevara. Ništa tu nije ostalo da umre."

~ Tekst: Bukovski
~ Fotografija: Consider Me Dead

Ne Znam Pravu Reč

2009-01-28T19:46:00.001+01:00

"Kao što svako može da vam kaže, nisam baš dobar čovek. Ne znam pravu reč. Oduvek sam se divio lupežima, odmetnicima, kurvinim sinovima. Ne volim glatko izbrijane momke sa kravatom i dobrim poslićem. Volim očajnike, ljude razbijenih zuba, razbijenog duha i razbijene sudbine. Takvi me interesuju. Puni su iznenađenja i eksplozija. Volim i propale žene, pijane kurve što psuju, zarozanih čarapa i razmazane šminke. Zanimaju me perverznjaci, a ne sveci. Mogu da se opustim s klošarima, jer sam i sam klošar. Ne volim zakone, morale, religije, pravila. Ne volim da me oblikuje društvo."

~ Tekst: Čarls Bukovski
~ Fotografija: The World At Our Feet

Bila Je To Dobra Trka, Vredelo Je

2009-01-28T18:42:00.004+01:00

"Lepo bi bilo umreti za pisaćom mašinom umesto sa dupetom nabijenim u tvrdu gusku. Posetio sam prijatelja pisca u bolnici koji je umirao, milimetar po milimetar, na najgori mogući način. Ipak je tokom svake posete (kad je bio pri svesti) nastavljao da mi priča o svom pisanju (ne kao dostignuću već kao magičnoj opsesiji) i nisu mu smetale moje posete, jer je znao da tačno razumem ono što govori.

Na njegovom pogrebu očekivao sam da se digne iz kovčega i kaže: "Kinaski, bila je to dobra trka, vredelo je." Nikada nije saznao kako izgledam jer je oslepeo pre nego što sam ga upoznao, ali znao je da sam shvatio njegovu sporu i užasnu smrt. Rekao sam mu jednom, da ga bogovi kažnjavaju zato što je tako dobro pisao.

Nadam se da nikada neću tako dobro pisati, želim da umrem nad ovom pisaćom mašinom, tri reda pre kraja stranice, s dogorelom cigaretom medju prstima, dok radio i dalje svira.

Hoću samo da pišem tek toliko dobro da završim tako."

~ Tekst: Čarls Bukovski
~ Fotografija: Writer's Block

Smrt Puši Moje Cigare

2009-01-28T18:11:00.005+01:00

"Znaš: Ponovo sam ovde
I pijan
I slušam Čajkovskog na radiju .
Isuse, čuo sam ga pre 47 godina
Kada sam bio izgladneli pisac
I sada evo ga
Ponovo
Sada kada sam stekao delimičnu slavu
Kao pisac
I smrt šeta ovom sobom
Gore-dole
Pušeći moje cigare
Cirkajući moje vino
Dok Čajk uporno odrađuje
Svoju Pathetique,
Kakav je to samo put bio
I sva sreća koja me je zadesila bila je
Samo zato što sam kockice bacio
Kako treba:
Ginuo sam za svoju umetnost,
Ginuo sam da se dokopam
5 prokletih minuta, 5 sati
5 dana -
Sve što sam želeo bilo je da izbacim
Reč iz sebe
Slava, novac nisu bili važni:
Ja sam želeo da izbacim tu reč iz sebe
A oni su me želeli za štanc-presom,
Fabričkom trakom
Želeli su da budem magacioner u
Robnoj kući .
Pa, kaže smrt, prolazeći sobom,
Svejedno ću te ščepati
Ma šta bio:
Pisac, taksista, svodnik, kasapin,
Padobranac, ščepaću te .
Važi srce, kažem joj .
I sada pijemo zajedno
Dok jedan po ponoći polako prelazi u dva
Po ponoći i
Samo ona zna pravi trenutak
Ali sam je ipak zajebao:
Izvukao sam svojih
5 prokletih minuta
i još mnogo
preko toga."

~ Tekst: Čarls Bukovski
~ Fotografija: Smoking

Tvoj Život Je Tvoj Život

2009-01-28T17:55:00.005+01:00

"Tvoj život je tvoj život.

Ne daj da utone u bolesnu vlagu pokornosti. Budi na oprezu, uvek postoje izlazi. Negde ima svetla. Možda nema mnogo svetla, ali bolje i to nego mrak.

Budi na oprezu. Bogovi će ti ponuditi šanse. Spoznaj ih, ostvari ih. Ne možeš da pobediš smrt, ali
možeš pobediti smrt u životu, ponekad. I što češće to činiš biće više svetla.

Tvoj život je tvoj život.

Znaj to dok ga imaš. Ti si čudo. Bogovi čekaju da uživaju u tebi."

~ Tekst: Čarls Bukovski
~ Fotografija: Meliphagidae

Šta Možemo Da Uradimo?

2009-01-28T17:29:00.003+01:00

"U najboljem slučaju, u Čovečanstvu ima nežnosti. Nešto malo razumevanja i, povremeno, hrabrosti. Ali sve u svemu, to je masa, koja nema bogzna šta. Ono je kao velika životinja u dubokom snu iz kojeg skoro ništa ne može da ga probudi. Kad se pokrene najbolje je u grubosti,
sebičnosti, nepravdi, ubistvima.

Šta možemo da uradimo s tim Čovečanstvom?

Ništa.

Izbegavajte ga koliko god je moguće. Ponašajte se prema njemu kao prema bilo čemu što je otrovno, zlo i bezumno. Ali pazite. Ono ima zakone koji ga štite od vas. Može da vas ubije bez ikakvog razloga. A da biste pobegli morate biti lukavi. Malo ih je pobeglo.

I morate sami da smislite plan.

Nisam upoznao nikoga ko je pobegao. Upoznao sam neke velike i slavne ali oni nisu pobegli jer su veliki i slavni jedino u Čovečanstvu. Ja nisam pobegao ali nisam prestao da stalno iznova pokušavam.

Nadam se da ću pre smrti uspeti da nabavim sopstveni život."

~ Tekst: Čarls Bukovski
~ Fotografija: Escape

Sposobnost Za Samouništenje

2009-01-28T14:00:00.002+01:00

"Očaj je cena koju čovek plaća ako sebi postavi nemogući cilj. Kažu da je očaj neoprostivi greh, ali to je greh koji iskvaren ili rđav čovek nikada ne čini. On se uvek nada. On nikada ne pada do duhovne tačke mržnjenja koja leži u saznanju potpunog neuspeha. Samo čovek dobre volje nosi uvek u svom srcu ovu sposobnost za samouništenje."

~ Tekst: Grejem Grin
~ Fotografija: Subtle Message

Odnos Snaga

2009-01-28T13:50:00.002+01:00

"Nebesa naša, svakodnevna, napravila su neki čudan raspored, ovde. Pre podne – jedni dobijaju, a drugi – gube. Po podne, sunce je već požderalo najveći deo nebeskog kolača, a tamo dole, odnos snaga ostaje isti: manjini – više, većini – manje.

Pripadam prvima, stalno dobijam.

Sve što mi ne treba.

Ono što hoću – nikada."

~ Tekst: Slobodan Stanišić
~ Fotografija: Imaginary Friends

Prijatelji

2009-01-28T13:40:00.002+01:00

"Čovek stalno stiče nove prijatelje, a nije prinuđen da bude sa njima iz dana u dan. Kada viđamo uvek ista lica ona postaju deo našeg života. A kada postanu deo našeg života, onda požele i da nam ga izmene. I ako ne bude po njihovom, nije im pravo. A nikad nemaju pojma kako da prožive sopstveni život."

~ Tekst: Paulo Koeljo
~ Fotografija: Friends Will Be Friends

Osnovno Ljudsko Pravo

2009-01-27T16:44:00.005+01:00

"Plivamo u lakomoj pomami (je li to misao koja se javlja iz predvorja razuma?), izopačeni, željni zla. Sve je jasniji trag našeg propadanja... Moramo li odigrati ulogu tumača sopstvenog pada? Svakako, jer ako smo stvoreni za patnju, onda moramo prihvatiti i odgovornost za lični poraz. Trijumf neautentičnosti, to opasno mnoštvo, nateraće nas da klonemo.

Ne čudimo se pred prizorima ljudske nepravde, ništa na ovom svetu nije na svom mestu. Valja ugušiti stid i pojačati izdržljivost. A zatim, iskoristiti svoje osnovno ljudsko pravo: nestati!"

~ Tekst: Božur Hajduković
~ Fotografija: Disappear

Prozor

2009-01-27T15:32:00.003+01:00

"Rekao je da je za njega moj dolazak kao prozor koji se otvara i da želi da taj prozor ostane otvoren. I ja sam to želela, tako dugo dok je kroz njega ulazilo svetlo. Kad više nije, ja ga zatvorih, protiv svoje volje. Od tog trenutka on spali sve mostove koji su me vezali uz prošlost provedenu s njim. Ali, spalivši ih, prisilio me da nađem samu sebe i tako opstanem. Nikada mu neću prestati biti zahvalna zbog toga."

~ Tekst: F. Gilot
~ Fotografija: Window

Palanačke Nemani

2009-01-27T14:30:00.002+01:00

"Znam, počinio sam greh, ali zar oni znaju da se taj greh ne može izmeriti čaršijskim normama? Niti platiti patnjama na zemni način. Greh je moj veći od svih njihovih kazni, od dometa njihovog zbrkanog uma. A to što se desilo - prijatelju, ja još nisam svestan šta se to tada pomerilo u meni - nikada njihova sklerotična misao neće pojmiti.

Kad bih bar znao da odredim onu tačku odakle je sve krenulo! U stvari, znam: dolazak u tu rupčagu obeležio je jednom za svagda moju sudbinu. Kako smo bili naivni, dragi moj prijatelju! Verovali smo da glave ispunjene idejama ne mogu potonuti! Nismo ni slutili kako su otrovni pipci palanačke nemani, kako žestoko razdiru njene kandže. Ta kaljuga kao da je od smese raznih lepljivih tvari, kad te jednom ščepa za noge ne možeš se odlepiti, uzalud svi napori i koprcanja, pustiće te tek onda kad te svuče na dno. Ako ti i pođe za rukom da pobegneš, skandal izbeći nećeš! To je ispraćaj koji kasaba priređuje svima koji joj se suprotstave. Takav, namazan blatom, razdrte duše, zbunjene svesti - nećeš dospeti dalje od nekog sličnog đubrišta!

Sve sam to i ranije znao... ali iskustvo je iznad svih saznanja."

~ Tekst: Božur Hajduković
~ Fotografija: Romashki

Kad Ni Mrak Nije Sam...

2009-01-27T14:00:00.004+01:00

"Večeras sam nesrećna za sve nas, za sve ljude sveta koji su sami ove noći pune zrikavaca. Nesrećna sam i za tebe dragi moj dečače i zreli ljubavniče! Noćas, kad ni mrak nije sam, kad se i noć podaje nekom, izujedana sam samoćom - sve bih dala da je mogu istisnuti, iseliti iz svoje duše. A ti? S kim deliš tamu ove noći?

Molim te, pusti da bar noćas budem sve ono što sam htela, što sam želela... Da se volimo mimo zakona, da divljamo, da budemo samo čovek i žena, oslobođeni svega izuzev želja, pohote, strasti. Pruži mi takvu noć u kojoj ćemo spojiti sve ono što nismo do sada mogli i smeli, da ludujemo kao razvratnici, da se volimo pod tušem, u kadi, na podu, svuda, svuda... Ako želiš, ako si istinski pun želje, one prave, pohotne - odvedi me noćas.... bilo gde, samo nek ova noć bude noć beskonačne strasti!

Još samo to želim. Jednu takvu noć, u kojoj bismo bili samo ti i ja, i ljudi i životinje. Samo bi mi takvo nešto moglo ugasiti ovu žeđ za tobom, ovu razdiruću želju. Pomozi mi, jedino posle takve noći ja mogu otići iz tvog života."

~ Tekst: Božur Hajduković
~ Fotografija: Ashlyn

Inicijativa Ljubavi

2009-01-19T16:50:00.001+01:00

"Žene počnu da ljube samo onda kad su voljene, ili bar kad misle da su već voljene. Inicijativa ljubavi uvek dolazi od čoveka. Žena hoće više da bude voljena, nego da sama voli; i više da je žele, nego da je vole. Ona ne samo da prva ne voli, nego prva i ne bira. Čovek joj se može naoko i da dopada, ali je retko da ga prva zavoli. Žena može da se zanese za bogatašem ili artistom, za vojnikom ili sportistom, za lepim ili za umnim, ali se najzad dadne, često za ceo život, sasvim drukčijem coveku nego kakvog je zamišljala i želela. Ona uvek podlegne jačem, a ne lepšem i umnijem, ni boljem i milijem. Retko koja žena visi o ruci čoveka koji je bio odista čovek njenog ukusa... Padajući pred jakim a ne pred dobrim i lepim, žena ne razume duh nego volju, ni lepotu nego nameru."

~ Tekst: J. Dučić
~ Fotografija: Red LIps Blue Eyes

Smeh - Proba Duše

2009-01-19T16:43:00.002+01:00

"Za smeh je, pre svega, potrebna iskrenost, a zar ima iskrenosti kod ljudi? Za smeh je potrebna nezlobnost, a ljudi se najčešće smeju pakosno. Iskren i nezlobiv smeh znaci veselost, a zar ima kod ljudi u današnje vreme veselosti i umeju li ljudi da budu veseli? Veselost čoveka je najvidnija crta njegova, koja ga najviše odaje. Jedan karakter dugo ne možete upoznati, ali čim se čovek bar jedanput nasmeje sasvim iskreno, pokazaće vam se njegov celi karakter odmah kao na dlanu. Samo čovek vrlo visokog i vrlo sretnog razvitka ume da bude veseo i da zarazi druge, to jest neodoljivo i dobrodušno veseo. Ne govorim o njegovom umnom razvitku, nego o karakteru, o celom čoveku. Na taj način, ako želite da prozrete čoveka i da upoznate njegovu dušu, ne posmatrajte kako ćuti ili kako govori, ili kako plače, ili čak kako se uzbuđuje plemenitim idejama, nego bolje da pogledate kako se smeje. Ako se dobro smeje, znajte da je dobar čovek.

Ja zato dobro znam da je smeh najsigurnija proba duše. Pogledajte dete: jedino deca umeju da se dobro smeju do savršenstva i zbog toga i jesu privlačna."

~ Tekst: F. Dostojevski
~ Fotografija: Smile

Oči!

2009-01-19T16:29:00.004+01:00

"I kad mi ko ovako kaže "imala je divne oči", meni se lepo smrkne. Kakve oči, ćorav ti hodio! Kad pogledaš ta dva oka, ti i ne pomišljaš na ova dva videla što svaki od nas nosi u glavi, nego na dva nebeska polja od sunca i meseca senovita. Kakvih zvezda i oblaka, kakvih čuda ima na ta dva polja! Gledaš, i kameniš se i topiš se. Nema te! Zar to samo "dva oka"?! I ona, dabogme, gledaju, ali to je najmanje, to im je poslednje. Oči! Šta je ovo malo očiju u glavi što nosimo i što nam pokazuju da potrefimo u vrata i da ne pronesemo kašiku mimo usta? A šta su ona dva čuda nebeska? Tu poređenja nema. To se jednom desilo na ovoj zemlji: jednom pa nikad više. I bolje je. Manje muke i žalosti. Takve oči ne bi trebalo da umiru kao i ostale, ili ne bi trebalo da se rađaju na ovaj svet."

~ Tekst: I. Andrić
~ Fotografija: My Eyes Can See Colors

Pobedi Ili Umri

2009-01-19T11:48:00.003+01:00

"»Nisam imala izbora, zar ne? Ja sam žena. Žene moraju biti daleko sposobnije od muškaraca. Možete uništiti naš ugled i naše živote sa svega par odabranih reči. I onda, naravno da sam morala izmisliti ne samo sebe... nego i načine za izlaz o kojima niko pre nije ni razmišljao. I uspela sam zato što sam oduvek znala da sam rođena da dominiram vašim polom i osvetim moj.

(...)Uvežbavala sam odstojanje. Naučila sam kako da izgledam veselo dok bih ispod stola štipala ruke do bola. Postala sam... majstor obmane. Nisam žudila za zabavom već za znanjem. Savetovala sam se s najstrožim moralistima o tome kako se ponašati. Filozofima, da bih znala šta misliti. Čak i romanopiscima, ne bih li otkrila šta sebi mogu dopustiti. Na kraju sam sve to pomešala u jedno vrlo jednostavno načelo... pobedi ili umri.«

»Vi ste, dakle, nepogrešivi?«

»Ako želim muškarca, imam ga. Ali ako želi da se hvali, otkriće da ne može. To je cela priča.«"

~ Tekst: "Opasne Veze"
~ Fotografija: Tokyo Fiction

Povezani Elementi

2009-01-19T11:29:00.003+01:00

"Mi smo uvek u središtu mešavine dobra i zla, ispravnog i pogrešnog i elementi svake situacije uvek su beznadno povezani. Ono što donosi dobro jednome, donosi zlo drugome. Ako odabereš jednu osobu, gotovo uvek ubijaš drugu. I zbog toga je neophodno posedovati hrabrost hirurga, ili ako hoćeš, ubice, i preuzeti deo krivice što je ona donosi, a kasnije biti toliko čestit koliko je to najviše moguće. U izvesnim situacijama čovek ne može biti anđeo."

~ Tekst: F. Gilot
~ Fotografija: The Choice

Užas Svakidašnjeg Života

2009-01-19T11:24:00.002+01:00

"Bezbroj puta sam utvrdio da nema izlaza iz sadašnjeg ćorsokaka. Uzaludno je prepravljanje. Mora niknuti novi život, iz korena.

Sve ide ruku pod ruku. Zdrav duh se kloni kompromisa i izveštačenosti. Ako živimo kao lasice, onda se i jebemo kao lasice; ako se ponašamo kao čudovišta, onda i umiremo kao čudovišta. Sad jedemo, spavamo, radimo, igramo se - pa čak se i jebemo! - kao automati. To je carstvo snova i svako se vrti kao zvrk.

Da bi živeo, čovek mora da bude ne samo budan, nego i dobar. Kad bismo bili uistinu budni, zgranuli bismo se nad užasom svakidašnjeg života. Niko ko je pri zdravoj pameti ne bi nikako mogao činiti budalaštine koje zahtevaju od nas da činimo u svakom trenutku."

~ Tekst: H. Miler
~ Fotografija: Somedays You Seem Far Away

Odraz

2009-01-18T12:35:00.003+01:00

"Ti si slab i nesiguran čovek. Gledaš se u ogledalu i ne vidiš ono što ostali govore da u tebi vide. Umrećeš još ove godine, ali tvoja ogledala pokazuju odraz osamnaestogodišnjeg mladića, uredno počešljanog, kovrdžave kose, bez dlačica i namirisana, koji celo jutro gladi svoj vrat kako na njemu ne bi bilo ni najmanjeg začetka dlačice. Nastojiš da budeš savršen dvadesetičetiri sata na dan. Ali tvoje je telo tek metafora tvoga duha. Od detinjstva te uznemiruje razdvajanje duše i tela, a ponekad zbog toga imaš čak i noćne more. Živiš s tom razdvojenošću, ne uspevaš to da pomiriš, samoga sebe uspavljuješ da bi verovao kako su duša i telo jedno; no dovoljno je da se pogledeaš u ogledalo znajući da ono odražava laž, pa da vidiš kako to nije tačno. Taj odraz je neko drugi. I taj drugi je podeljen, ako ne između tela i duha, a ono između prošlosti i sadašnjosti, između privida i stvarnosti."

~ Tekst: K. Fuentes
~ Fotografija: Piece Of Me

Osam Dana

2009-01-18T11:25:00.002+01:00

"Čovek sretne neku ženu i poražen je njenom ružnoćom. Uskoro, ako ona nema pretenzija, izraz njenog lica čini da on zaboravi nedostatke njenih crta; on nalazi da je ljupka. Zamišlja da bi je neko mogao voleti. Posle osam dana on ima neku nadu. Posle osam dana nada mu je oduzeta. Posle osam dana on je lud. "

~ Tekst: Stendal
~ Fotografija: Romeo And Juliet

Za Svakog Čoveka Sija Po Jedna Zvezda

2009-01-18T11:18:00.004+01:00

"Iza svakog čoveka koji sada živi stoji trideset duhova, odnosno, za toliko puta ukupan broj umrlih nadmašuje broj živih. Od osvita vremena približno sto milijardi ljudskih bića hodilo je planetom zemljom.

Posredi je zanimljiv broj, jer, jednom neobičnom podudarnošću, postoji takođe oko sto milijardi zvezda u našoj lokalnoj vaseljeni, Mlečnom Putu. Za svakog čoveka, dakle, koji je ikada živeo u ovoj Vaseljeni sija po jedna zvezda.

Ali svaka od tih zvezda jeste sunce, često blistavije i veličanstvenije od male, obližnje zvezde koju mi nazivamo Sunce. A mnoga - možda pretežna većina - među tim stranim suncima imaju planete što kruže oko njih. Gotovo je, znači, izvesno da na nebu postoji dovoljno prostora da svaki pripadnik ljudske vrste, počev od prvog čovekolikog majmuna, dobije svoj vlastiti raj - ili pakao - veliki poput celog sveta..."

~ Tekst: Artur Klark
~ Fotografija: Very Own Star

Dno Greha

2009-01-17T12:22:00.002+01:00

"Postoji jedan jutarnji čas posle svake neprospavane noći kada se dodirne samo dno greha. To je onaj trenutak kada se na usnama osećaju posledice duhovitih dosetki, a u grlu skrama gorčine od ludorija i ispovesti, da ne govorimo o griži savesti dok se gleda pošteni narod kako upravo odlazi na posao."

~ Tekst: M. Kapor
~ Fotografija: Menthol

Zoveš Li Me Ti To?

2009-01-17T12:12:00.004+01:00

"...Zoveš li me ti to ponovo?
Dođe veče. Umor se obavija oko mene kao ruke žedne ljubavi.
Zoveš li me ti to?
Sav svoj dan dao sam ti, svirepa vladarko, moraš li me lišiti i noći moje?
Negde se sve završava, a nama pripada samoća tame.
Zar je morao glas tvoj da je probije i mene da pogodi?
Zar veče ne svira svoju svirku sna pred tvojim vratima?
I krilate zvezde zar se nikada ne pružaju tiho na nebu iznad tvoje nemilosrdne kule?

Ne umire li cveće u tvom cvetnjaku nikada blago u prašini?
Moraš li me zvati, nemirnice?
Neka onda tužne oči ljubavi uzalud bde i plaču.
Neka žižak gori u samotnoj kući.
Neka splav vrati domovima umorne radnike.
Ja se otimam od svojih snova i hitam na tvoj poziv..."

~ Tekst: R. Tagore
~ Fotografija: Phone Call

Muzika

2009-01-17T11:01:00.003+01:00

"To je ono zašto su duše pritisnute srećom, obično muzici zahvalnije nego sve ostale i bolje; jer one kroz muziku kao kroz kakvu obojenu izmaglicu vide i čuju kako njihova ljubav biva dalja, uzbudljivija i lakša; muzika im je jedino sredstvo da posmatraju svoje neobično stanje i da tek nekom vrstom otudjenja i olakšanja postanu svesne prisutnosti tog stanja. Kada muzika dopre do ušiju onog koji voli, on misli: "Ona govori o meni, govori umesto mene, ona sve zna!""

~ Tekst: F. Niče
~ Fotografija: Ghost Orchestra

Izbor

2009-01-16T17:49:00.003+01:00

"Smeh uopšte nije loš početak prijateljstva, a daleko je najbolji završetak istog... Prijatelje biram po lepom izgledu, poznanike po dobrom karakteru, a neprijatelje po visokoj inteligenciji. Čovek ne može da bude previše obazriv u izboru neprijatelja. Nemam nijednog koji je budala."

~ Tekst: Oskar Vajld
~ Fotografija: Comic Genius

Stvari Koje Vladaju Nama

2009-01-16T17:35:00.002+01:00

"Uticati na nekog znači predati mu sopstvenu dušu. On ne misli svoje prirodne misli, niti gori prirodnim strastima. Njegove vrline nisu stvarne za njega. Njegovi grehovi, ako grehovi postoje, pozajmljeni su. On postaje eho nečije tuđe muzike, glumac ulog koja nije napisana za njega. Cilj života je samorazvoj. Ostvariti savršeno sopstvenu prirodu – to je razlog našeg postojanja... Strah od društva, koje je osnov morala, strah od Boga, koji je tajna religije – to su dve stvari koje vladaju nama."

~ Tekst: Oskar Vajld
~ Fotografija: Above All

Ljubav Znači Rat

2009-01-16T17:23:00.004+01:00

"Ponajčešće ljubav znači rat. Borba u kojoj svako nastoji da ščepa za vrat onog drugog. Sastoji se od ljubomore, posedovanja, pripadanja, čak u odnosima koji izgledaju najširokogrudiji. Kao u svim drugim bitkama i u ovoj padaju žrtve. Uvek postoji jedan koji voli više nego drugi, jedan koji pati, drugi - koji pati zato što nanosi patnju. Na sreću, ne pate uvek jedni te isti, pa odnos može da se preokrene. Ali, postoji i izvesna nežnost koja nam pomaže da prihvatimo onog drugog, a koja se sastoji od poverenja i dostojanstva. No, žalosno je što ljudi uvek nastoje da dobiju na jednoj strani ono što su izgubili na drugoj. Malo ih je koji su zadovoljni položajem i svojim materijalnim stanjem. Oni pokušavaju da to nadoknade na račun drugih u svojim ljubavnim odnosima, jer žele nešto da se ušićari. Dobija se, dok sve ide svojim tokom. Osim toga, u ljubavnim odnosima postoje "smicalice" kojima se možemo poslužiti, te ostaviti partneru da posumnja da li ga uopšte volimo. Meni je to odvratno. Postoji, takodje, jedan prirodan, razuman odnos koji potvrdjuje činjenica da ako neko s vama živi, s vama spava i smeje se - s vama, onda vas zacelo i voli, pa onda čemu sumnjati da će prvom prilikom da otprhne."

~ Tekst: Fransoaz Sagan
~ Fotografija: Girl Next Door

Carpe Diem

2009-01-15T21:51:00.004+01:00

"Život je zadatak. Od ispunjenja tog zadatka zavisi hoćeš li biti sretan u životu ili će tvoj život biti promašaj. Poklonjen ti je ovaj dan koji je pred tobom. On ti je dobra prilika. Šta ćeš s' njime učiniti?

Dan možeš promašiti bezbrojnim lutanjima prostorima, ulicama, nazivanjima prijatelja ili gubljenjem vremena u nevažnom čitanju, slušanju, zastajkivanju.

Možeš se prepustiti beskorisnom dremanju. Isto tako taj dan može postati oslonac kojim ćeš se oslanjati u svojoj budućnosti. Sve ono što si u prošlosti pogrešno učinio, danas možeš popraviti. Danas možeš napisati pismo na koje se već dugo od tebe traži odgovor. Danas možeš početi učiti jezik koji bi hteo znati. Danas možeš posetiti bolesnika, zatvorenika, prognanika. Danas možeš procitati knjigu ili neko dobro štivo i obogatiti svoje srce. Danas možeš početi moliti odvažno, odlučno i istrajno. Danas možeš završiti onaj posao koji već dugo čeka na tebe. Danas možeš nazvati prijatelja i obnoviti staro prijateljstvo. Danas se možeš trgnuti iz svoje letargije, obamrlosti i uspavanosti te započeti novi život. Danas možeš poći na ispovest i skinuti sa sebe teret griže savesti. Danas možeš početi učiti da napokon položiš ispit. Danas možeš početi vežbati da više ne budeš razdražljiv prema svome bračnom drugu, prema deci, prema kolegama na poslu. Danas se možeš odricati, postiti, žrtvovati, darivati nekoga.

Danas možeš, dakle, obogatiti svoj dan. Propustiš li još jednu priliku, ostavićeš za sobom još jedan prazan dan koji će te opterećivati, činiti razdražljivim i pomalo rastakati. Pred tobom je, dakle, život i smrt. Na tebi je da biraš.

Zemljom prolaziš samo jednom. I ovaj dan ti je samo jednom poklonjen. On se nikada više neće vratiti. Ono što je jednom ostavljeno praznim nikad se više ne može ispuniti. A ono što si danas ispunio, nikad se više ne može isprazniti. Što danas učiniš, u večnosti ćeš uživati.

Vreme je dakle sudbonosno. Vreme je dar u kojem rastemo ili u kojem se snizujemo. Stari Rimljani govorili su: Nulla dies sine linea - nijedan dan bez povučene crte.

Svet u kom živimo suprotstavlja nam se. On te želi zaustaviti da ne ideš u susret životu. Sve oko tebe sprečava te da činis dobro delo, da učiniš novi korak, da ispuniš svoje vreme. Tek ispunjeno vreme je večno vreme.Valja se boriti, opirati i odricati."

~ Tekst: N.N.
~ Fotografija: Call Waiting

Ludnica

2009-01-15T21:42:00.003+01:00

"U vrtu jedne ludnice sretoh mladića bledog lika, lepog i čuđenjem obuzetog.

I sedoh kraj njega na klupu, te rekoh: "Zašto si ovde?"

On me pogleda zapanjeno, pa reče: "Pitanje ti je nedolično, ali ću ti ipak odgovoriti. Moj otac je od mene hteo da načini svoju sliku i priliku, a to je želeo i moj stric. Moja majka htela je da budem baš kao njen uvaženi otac. Moja je sestra isticala svoga muža moreplovca kao savršen primer na koji je trebalo da se ugledam. Moj brat misli da treba da budem, kao i on, dobar atleta.

Tako su i moji učitelji, doktor filosofije, profesor muzike i logičar, odreda čvrsto rešili i svaki bi od njih da budem odraz njegovog lika u ogledalu.

Zato sam došao ovde. Tu mi deluje zdravije. Barem mogu da budem to što jesam."

Uto se iznenada okrenu ka meni i reče: "Nego, reci mi, da li su i tebe ovamo takođe oterali obrazovanje i dobar svet?"

A ja odgovorih: "Ne, došao sam u posetu."

On reče: "Ti si, dakle, jedan od onih sto žive u ludnici s' one strane zida.""

~ Tekst: N.N.
~ Fotografija: Coax

Ptica U Svakoj Ruci

2009-01-14T20:30:00.003+01:00

"Pisanje nikad nije bilo neki rad za mene. Bilo je, otkad pamtim, uvek isto: uključim radio na stanicu klasične muzike, pripalim cigaretu ili tompus, otvorim flašu. Mašina je radila ostalo. Trebalo je samo da budem tu. Takav postupak omogućio mi je da nastavim i onda kada je sam život vrlo malo pružao, kada je sam život bio horor-šou. Uvek je postojala mašina da me uteši, da govori sa mnom, da me zabavi, da spase moje dupe, da ga spasem od ludnice. Od ulica, od sebe.

Jedna od mojih bivših dama vikala je na mene:

"Piješ da pobegneš od stvarnosti!"
"Naravno, draga", odgovarao sam.

Imao sam i bocu i mašinu. Voleo sam pticu u svakoj ruci, jebeš granu."

~ Tekst: Č. Bukovski
~ Fotografija: An Infinite Number Of Monkeys

Jedna Od Retkih Istina U Vezi Sa Mnom

2009-01-11T23:00:00.003+01:00

"Kao i uvek, ti si me pitala šta mi je najednom, a ja nisam mogao da ti objasnim da to uopšte nije najednom, da je to stalno, da je to neka vrsta mog zaštitnog znaka, nešto po čemu bih sebe poznao među hiljadama meni sličnih, nešto što se i ne trudim da sakrijem, jedan zloćudni tumor s' kojim sam se rodio, tumor na mozgu i duši koji se ne da ukloniti nikakvim operativnim putem ni zračenjem, ni činjenicom da te volim i da ti voliš mene...

Ako ti jave da večeras hodam po kafanama i olajavam tebe i našu ljubav, da se prodajem za loše vino, da skupljam opuške tuđih simpatija, ljubim ruke nečistih konobarica, ispadam budala u svačijim očima, to je živa istina, ne traži me da proveriš da li je tako - to je jedna od retkih istina u vezi sa mnom."

~ Tekst: Dario Džamonja
~ Fotografija: A New Love

Dva Sveta

2009-01-11T14:01:00.003+01:00

"Nemoj misliti da ovaj svet postoji zbog tebe. Nije svet tek posuda po tvojoj meri.

Svet i ti, poput dva drveta koja stoje jedno kraj drugog, stojite uspravno svaki za sebe, ne oslanjajući se jedan na drugog.

Ti znaš da pored tebe stoji naočito drvo zvano svet. Drago ti je zbog toga. Mada on na tebe verovatno i ne pomišlja.

Ipak, zasebno od sveta izvan tebe, i u tebi samom postoji jedan svet. Unutar svog bića možeš da zamisliš ogroman polumračni svet. Tvoja svest počiva na granici ta dva sveta.

Ono što je važno jeste da spoljni svet sačinjen od planinskih venaca, ljudi, bojadžijskih radionica i pesme zrikavaca povežeš sa onim velikim svetom koji postoji u tebi, da dva sveta koja stoje na korak rastojanja jedan od drugog dovedeš u saglasnost, u sklad.

Kao, na primer, kad gledaš u zvezde.

Kada ti polazi za rukom da dva sveta dovedeš u sklad, mnogo lakše provodiš dane. Nema potrebe da rasipaš snagu uma na beznačajnosti.

Osećaš ukus vode, ređe naljutiš druge.

Teško je na pravi način posmatrati zvezde, ali što budeš veštiji, više će to imati učinka.

Ne moraju to biti zvezde; i žubor ili zričanje dolazi u obzir."

~ Tekst: Nacuki Ikezava
~ Fotografija: Good Morning - Treefetus

Rat Je Završen

2009-01-10T14:35:00.004+01:00

"Rat je završen.
Niko nije pobedio.
Ipak, potpisao sam dobrovoljnu kapitulaciju.
Diplomatija će obaviti ostalo.
Neću više da se borim. Digao sam ruke od svega.
Pusti me da pokupim svoje mrtve.
Optimizam mi je izdahnuo na rukama.
Vučem za noge nadu.
Prikupljam raskomadana osećanja.
Teglim na leđima ljubomoru, od čije mi težine klecaju kolena.
Izgorela su mi pisma, razglednice, fotografije i poruke, pisane po ogledalima zapaljivim ružem za usne.
U pepeljari plivaju šibice udavljene u vinu.
Nad poprištem se vuče magla bezbroj popušenih cigareta.
Pusti me da pokupim svoje mrtve.
Sada ti više neće trebati ovi citati, stihovi, ovi mali trikovi, ove lozinke, ovi u ognju istopljeni ključevi, ove igre i ove navike.
Pusti me da ih pokupim i sahranim kako dolikuje jer posle svake bitke nailazi ološ, koji grabi sve što stigne.
Neću da im sve to padne u ruke!
Tebi je, naravno, kao i uvek, svejedno: nisi ostavila ništa iza sebe, osim otiska svog lepog tela u postelji, u kojoj smo se borili na život i smrt, a sutra se, ionako, menja posteljina."

~ Tekst: Momo Kapor
~ Fotografija: Strange Attraction

Robovi Predrasuda

2009-01-10T13:32:00.003+01:00

"Mi muškarci, jadni smo robovi predrasuda", jednom joj je bio rekao. "Naprotiv, kad žena odluči spavati s muškarcem, nema te ograde koju neće preskočiti, niti te utvrde koju neće razoriti, niti moralnog obzira koji nije spremna iz temelja pregaziti: tu nijedan Bog ne pomaže."

~ Tekst: G.G. Marquez
~ Fotografija: Temptation

Tela Uče Jezik Duše

2009-01-09T23:14:00.006+01:00

"Srela sam jednog čoveka i zaljubila se u njega. Zaljubila sam se iz jednog jedinog razloga: od njega ne očekujem ništa... Znam da ću za tri meseca biti daleko, on će biti samo sećanje, ali neću uspeti da živim bez ljubavi; bila je to moja granica...

Volela bih da za njega uradim ono što je on uradio za mene. Mnogo sam razmišljala i otkrila da nisam ušla u kafe slučajno; najvažnije susrete duše dogovaraju mnogo pre nego što su se tela videla.

Uopšte, ti susreti dešavaju se kada stignemo do naših granica, kada nam je potrebno da emotivno umremo i vaskrsnemo. Susreti nas čekaju – ali mi u najvećem broju slučajeva izbegavamo da se oni dese.

Međutim, kada smo očajni i ništa više ne možemo izgubiti, ili pak, kada smo oduševljeni životom, tada se nepoznati pojavljuje i kretanje našeg unutrašnjeg univerzuma menja pravac.

Svi znaju da vole, jer su se rodili s tim darom. Neki to rade prirodno dobro, ali većina treba da ponovi gradivo, da se ponovo seti kako se voli, i svi - bez izuzetka – imaju potrebu da gore u vatri svojih proživljenih emocija, da ožive neke radosti i boli, uspone i padove, sve dok ne postignu onu nit vodilju koja stoji iza svakog novog susreta; da tamo postoji jedna nit i, dakle, tela uče jezik duše, i to se zove seks."

~ Tekst: P. Koeljo
~ Fotografija: Sensual

Nad Svojom Lomačom

2009-01-09T12:07:00.003+01:00

"Spaljivanje je neminovni pratilac svakog stvaralaštva. Da li je to uspon ili pad? Depresija ili stvaralački akt? Šta se krije u tom sadističkom i u isto vreme sentimentalnom samouništenju? Stajati nad pepelom svojih misli, nad svojom lomačom kao Veliki inkvizitor i gledati plamen na kome izgara deo nas samih. Te su lomače duha – ma koliko to izgledalo kontradiktorno i apsurdno – lucida intervalla stvaralačkog zamaha, zvezdani časovi umetnika, trenuci najviše inspiracije i, u isto vreme, depresija i ludilo, ali uvek uzvišeni stvaralački trenuci. To su luke iz kojih se plovi nadaleko. Rasterećenje balona od suvišnog balasta da se digne još više: u stratosferu, u novo, nepoznato, neviđeno. To su raskršća, obračuni sa sobom i sa svetom. Sa svetom u sebi i oko sebe. Umiranje i rađanje. Jer kao što život nosi u sebi klicu smrti, tako i smrt nosi u sebi klicu novog života. To je veliki, večni ritam sveta. Dijalektika stvaralaštva. Posle spaljene pesme napisaće se bolja, ili se neće uopšte napisati. Jer spaliti nešto nama tako blisko, nešto što je deo nas samih, nešto što je godinama bilo sraslo za nas, što je lučilo naš duh kao što školjka luči biser, što je bilo naše gledanje na svet, naš cilj i napor, i odjednom, u jednom lucidnom trenutku, uvideti da je sve to bila naša dobra zabluda, naša velika obmana, i raskrstiti s njom hrabro i odlučno, to je – stvaralački fenomen. Nemati moći da u jednom trenutku zapalimo lomaču pod sobom – to je znak pasivnosti. To je umiranje. A smrt je u izvesnom trenutku najveća afirmacija života."

~ Tekst: D. Kiš
~ Fotografija: Fire Inside

Čime Te Mogu Obavezati?

2009-01-09T11:51:00.004+01:00

"Čime te mogu obavezati?

Nudim ti uske ulice, očajne sutone, mesečinu pomamnih predgrađa.

Nudim ti gorčinu čoveka koji je dugo posmatrao samotni mesec.

Nudim ti sve ono sadržajno što se u mojim knjigama možda nalazi, svaku srčanost ili sočnost mog života.

Nudim ti vernost čoveka koji nikada nije bio veran.

Nudim ti onu jezgru vlastitosti što sam je, na neki način, sačuvao – središnje srce koje se ne bavi rečima, nema posla sa snovima i nedirnuto je vremenom, veseljem ili nevoljama.

Nudim ti uspomenu na žutu ružu, viđenu u suton mnogo godina pre tvog rođenja.

Nudim ti objašnjenja o tebi, teorije o tebi, izvorne i iznenađujuće vesti o tebi.

Mogu ti dati svoju samoću, svoju tamu, glad svog srca; pokušavam te podmititi neizvesnošću, opasnošću, razočaranjem."

~ Tekst: J.L.Borges
~ Fotografija: Offerings

Ti, Koji Tražiš Kraj Ljubavi

2009-01-08T18:41:00.003+01:00

"Želiš li se izlečiti od ljubavi, pre svega izbegavaj besposlicu. Ona te nagoni na ljubav; ona čuva ono što je učinila; ona je uzrok i hrana tom zabavnom zlu... Ti koji tražiš kraj ljubavi ( ljubav se pred poslom povlači), posla se lati, i bićeš siguran."

~ Tekst: Ovidije
~ Fotografija: Quit My Job Yesterday

Govor Je Umetnost Budnih

2008-01-05T12:19:00.001+01:00

"Ne uzvisuj se prenisko. Skitaj u sopstvenom ritmu i u sopstvenom smeru kroz naprsle blizine. Stvarnost je kao odeća. Nije važno što nosiš, nego kako ti stoji. Prekini sa oblačenjem, moda je sezonska umetnost. I budi dovoljno oprezan kad nešto glasno izgovaraš, sanjaru nad sanjarima.

Govor je umetnost budnih."

~ Tekst: Mika Antić
~ Fotografija: A Shot Of Red

Umeće Malih Koraka

2007-12-11T12:53:00.002+01:00

"Ne molim Te, Gospodine, za čuda i viđenja, nego za snagu u svakodnevnom životu. Nauči me umeću malih koraka. Učini me sigurnim u razdeobi vremena. Obdari me osetljivošću da odredim šta je veoma važno, a šta manje važno.

Molim Te za razum da odredim suzdržanost i meru, da kroz život ne klizim, već da razumno određujem dnevni raspored, da zapazim svetlost i vrhunce, da s vremenom na vreme nađem vremena za lepotu, umetnost i kulturu.

Dozvoli mi da spoznam da snovi o prošlosti i budućnosti ne vode daleko. Pomozi mi da dobro delujem neposredno, da sadašnji trenutak prepoznam kao najvažniji.

Sačuvaj me naivnog stava da u životu mora sve dobro proticati. Obdari me treznom spoznajom da su teškoće, neuspesi i udarci stalni pratitelji života - uz koje rastemo i zrijemo.

Podseti me da srce često zamućuje razum. U pravom mi trenutku pošalji prijatelje koji će mi strpljivo reći istinu.

Uvek ću Tebi i ljudima pustiti da mi govore. Istinu ne možemo reći sami sebi, ona nam biva kazivana. Ti znaš koliko nam treba prijateljstvo. Daj mi da budem dorastao tom najlepšem, najzahtevnijem i najosetljivijem daru.

Daj mi dovoljno mašte da u pravom trenutku, na pravu adresu uputim paketić dobrote uz popratno pismo ili bez njega.

Stvori od mene čoveka koji će brazdati duboko poput broda, kako bi dotakao i one koji su "ispod".

Oslobodi me straha da propuštam život. Ne daj mi ono što želim, već ono što mi treba.

Nauči me umeću malih koraka."

~Tekst: Antoine de Saint
~Fotografija: Don't Pin Me Down

Ceo Svet Na Srcu

2007-12-06T12:46:00.001+01:00

"Bio jedan ljubavnik koji je voleo bez nade. On se potpuno povukao u svoju dušu i mislio je da će sagoreti bez ljubavi. Svet za njega više nije postojao,on nije više video plavo nebo i zelenu šumu, potok mu više nije žuborio, harfa mu više nije ječala, sve je bilo utonulo i on je osiromašio i postao bedan. Ali je njegova ljubav rasla i on je mnogo radije hteo da umre i propadne, nego da se odrekne posedovanja lepe žene koju je voleo. Tada oseti kako je njegova ljubav sagorela sve drugo u njemu, te postade moćna, i privlačila je i privlačila, i lepa žena joj se povinova, i došla je, i on je stajao raširenih ruku da bi je privukao k' sebi. Ali dok je pred njim stajala, najedanput se sasvim izmenila, i on s' grozom oseti i spazi kako je privukao k' sebi ceo izgubljeni svet. Ovaj je stajao pred njim i predavao mu se, nebo i šuma i potok, sve mu je u novim bojama, sveže i divno, dolazilo u susret, pripadalo mu, govorilo njegovim jezikom. I umesto da dobije samo jednu ženu imao je ceo svet na srcu, i svaka zvezda na nebu plamtela je u njemu i rasipala veselost kroz njegovu dušu. On je voleo i pri tom je pronašao sebe samog. Većina njih, pak, voli da bi pri tom izgubili sebe."

~Tekst: Herman Hese
~Fotografija: Respire

Tvoja Prava

2007-12-04T20:08:00.001+01:00

"Tvoje doba je presudno. Tebi možda nije. Tvoja prava su izbor, sumnja, znanje, ljubav, kretanje. Tebi, možda, to nisu nikakva prava. Tvoje obaveze su iste. Tebi možda nisu. Drugi su pakao. Ali, i ti si njima. Znanje je dosadno i glupo. Tebi možda nije. Neznanje je još dosadnije i gluplje. Tebi možda nije. Ne postoji nikakvo drugo doba, drugi život, druga prava. Postoji samo ono što činiš sada. Ti možda misliš da postoji posle. Drugi misle da posle ne postoji ništa. Niko nema prava da ti naplaćuje život, da ti preti, da te muči, da te laže i da krije od tebe da moraš da se braniš verom u sebe i ono što voliš, ono što je lično, tvojim imenom i prezimenom i osobnim znacima. Ti možda misliš drugačije. Ako nije kretanje do smrti po sopstvenom izboru, život je tupo tapkanje u mestu do smrti. Ti možda misliš drugačije. To su tvoja prava."

~ Tekst: Dragan Babić
~ Fotografija: Autumn Blush

Nešto Možda Lunja Kroz Univerzume...

2007-11-26T11:27:00.001+01:00

"A ako nešto kažete sa dovoljno žara, i ako bogovi nemaju pametnija posla, vaseljena ponekad ume da se sklupča oko vaših reči. Reči su odvajkada imale snagu da promene svet. Pazite šta želite. Nikada ne znate ko vas može čuti. Ili šta, kad smo već kod toga. Jer nešto možda lunja kroz univerzume i nekoliko reči koje pogrešna osoba izgovori u pravom trenutku može zazvučati veoma primamljivo..."

~Tekst: Teri Pračet
~Fotografija: Tina Cassati

Strah Od Nepoznatog Sutra

2007-11-23T20:54:00.001+01:00

"Vreme nije samo reka, koja se neprestano izliva iz korita, tako da čovek mora da beži, dok ona plavi sve iza njegovih leđa, da ne mora da beži u budućnost, praznih ruku, bez ičega, dok mu reka briše tragove sa svakim korakom, neprestano, kad iz jedne sekunde ulazi u drugu. Samo naša beznadežna usklađenost, umor čula, nestvarna snaga sećanja i navika, koja nas štiti, vidi to nepoznato u očima kada ih otvorimo ujutru, izbačeni talasima na obalu još jednog nepoznatog dana. Svakog jutra stupamo na nepoznato mesto, i ostaju nam samo slaba i prevrtljiva sećanja, koja nam govore ko bismo mogli da budemo. Nepovezana, pohabana sećanja, koja više ne prave razliku između sveta kroz koji smo usput prošli i senki koje je on bacio na izbušenu vetrovitu glavu, dok smo bežali napred, sve dalje. Ponekad savladamo strah od spoticanja i okrećemo se da pogledamo poslednji put, jer ne razumemo to nepoznato što nam ide u susret, i reči kojima ćemo ga nazvati, ipak će biti beznadežno neadekvatne, i tako bežimo od razaranja vremena, unazad, dok ne postanemo ništa drugo do priča koja govori o svemu što smo propustili."

~Tekst: Kristijan Grendal
~Fotografija: This Modern Love

Često Mi Se Pričinjava

2007-11-17T21:32:00.001+01:00

"Često mi se čini da nije sve izgubljeno na vetrovima i bespućima.

Često me obraduje misao da je očaj, haos i bludnja samo nužan prelazni oblik.

Često mi se čini da osećam kako izlazim, još nesiguran i slomljen, iz svega što je bilo, i da stajem na čvrsto mesto, van sebe, odakle počinje pucati vidik, širina i sloboda.

Često mi se pričinjava da sam jak i stalan, da sam već dovoljan sam sebi, da sam se izvio nad ropstvom tela i vlasti sudbine i da samo treba da sednem i položim ruku na dela i da radim, vedra duha i smirena srca, dugo, ustrajno i oduševljeno kao stari zlatari. Često mi se pričinjava.

Ali me dan još češće povuče sa sobom, pa se lomim i previjam od nemila do netraga, od čoveka do čoveka, od laži do laži i od bola do bola…"

~Tekst: Ivo Andrić
~Fotografija: Her World

Šta Smo To Onda Mi?

2007-11-16T13:30:00.001+01:00

"Šta smo to onda mi? Lude? Nesrećnici?

Najzamršeniji ljudi na svetu. Ni s kim istorija nije napravila takvu šalu kao s nama. Do juče smo bili ono šta danas želimo da zaboravimo. Ali nismo postali ni nešto drugo. Stali smo na pola puta, zabezeknuti. Ne možemo više nikud. Otrgnuti smo, a nismo prihvaćeni. Kao rukavac sto ga je bujica odvojila od majke reke, i nema više toka ni ušća, suviše malen da bude jezero suviše velik da ga zemlja upije. S nejasnim osećanjem stida zbog porekla, i krivice zbog otpadništva, nećemo da gledamo unazad, a nemamo kud da gledamo unapred, zato zadržavamo vreme, u strahu od ma kakvog rešenja. Preziru nas i braća i došljaci, a mi se branimo ponosom i mržnjom. Hteli smo da se sačuvamo, a tako smo se izgubili, da više ne znamo ni šta smo. Nesreća je što smo zavoleli ovu svoju mrtvaju i nećemo iz nje. A sve se plaća, pa i ova ljubav. Zar smo mi slučajno ovako preterano mekani i preterano surovi, razneženi i tvrdi, veseli i tužni, spremni uvek da iznenadimo svakoga, pa i sebe? Zar se slučajno zaklanjamo za ljubav, jedinu izvesnost u ovoj neodređenosti? Zar bez razloga puštamo da život prelazi preko nas, zar se bez razloga uništavamo, drukčije nego Džemail, ali isto tako sigurno?

A zašto to činimo? Zato što nam nije svejedno. A kad nam nije svejedno, znači da smo pošteni. A kad smo pošteni, svaka čast našoj ludosti!"

~Tekst: Meša Selimović
~Fotografija: Van Gogh, Lend Me Your Ear

Ironija

2007-11-01T15:38:00.001+01:00

"Ne verujem u Boga sa velikim "B" i, uprkos tome što su toliko opipljivi, ne verujem ni u bogove sa njihovim malim "b". Ne kao stvarne sile vaseljene. Ali verujem u tu kučku od boginje, Ironiju. Ona postoji u svim razdobljima. Vlada ljudima, bogovima i Bogom podjednako.

I ima opak smisao za humor."

~ Tekst: Den Simons
~ Fotografija: Forbidden Fruit

Postumus

2007-10-25T13:44:00.001+02:00

"Možda će ovo moje pismo, ovo moje pisanije, izgledati, ono već počinje da izgleda, sa slutnjom prve zore, kao delo taštine, vanitas vanitatum. Zar ne izgledaju već sada moje pismo, moj dojučerašnji život, kao senka taštine? Već sada, kada je sve to prošlo kroz čistilište noći, kroz purgatorij pomrčine, kroz katalizator večnosti na kojem ostaju samo kristalne čestice čiste egzistencije, samo tvrdi kristali bića (esencija). Sve ostalo zbrisaće noć, a moje će pismo ostati neposlato, moj će rukopis biti već zorom mrtvi rukopis u mrtvom moru vremena, rastočeni papirus u gnjiloj močvari Panonskog mora ili pismeno u vakuumskoj skatuli od zelenog kristalnog stakla čiji je ključ bačen u vodu, u močvaru, pismeno ukopano u mračne temelje noći, u trošne temelje bića, svedočanstvo za neku daleku budućnost - postumus."

~ Tekst: Danilo Kiš
~ Fotografija: Goodbye Letter

Traži Se...

2007-10-17T18:41:00.001+02:00

"Traži se jedna reč.
Traži se ona reč što mi je već danima navrh jezika, a nikako da je izgovorim, i, možda, napišem. Tražim već godinama tu strašno važnu reč koja bi me spasila, a ne mogu nikako da je nađem, pa izlazim da je tražim po ulicama. Pre toga, otvaram sanduče za pisma (možda mi je neko poslao poštom?), ali tamo su samo neplaćeni računi i opomene.
Odlazim da je tražim po Terazijama; možda sedi pred Moskvom i pije pivo, a možda je u kiosku s novinama.
"Šta radiš?" – pitaju me poznanici.
Šta da im kažem? Da tražim neku reč, a ne mogu da je nađem?
Sve što su tražili, to su i našli, zato što i nisu hteli ništa naročito. Lepo se vidi: umrle su u njima prave reči, a ostali samo brojevi i opšta mesta...

Traži se jedan svet, prekjuče iščezao...
Traži se nada... ona davna nada polagana u sebe same i u vreme koje dolazi.
Traže se svi oni što su nas raznosili komad po komad, deo po deo: delove našeg vremena, naše ljubavi, traže se da vrate ljubav...
Traži se onaj ulični časovnik na banderi pod kojim smo čekali, onaj sat što još uvek otkucava u našem pamćenju. On se traži... Jedanput bismo primetili da mala kazaljka stoji na šest a velika na dvanaest, i ne bismo se čestito ni okrenuli, a kazaljke su ponovo stajale na šest i na dvanaest, samo bi između ta dva pogleda protekao ceo život. I on se traži – taj život što promiče od danas do sutra, onaj život što je kolao, ključao, puzio, preklinjao, voleo, cmizdrio, čekao, bogoradio, zaustavljao se, podizao i ponovo padao i opet se dizao ispod onog uličnog časovnika koji se traži, a koji je ko zna kuda odnesen."

~ Tekst: Momo Kapor
~ Fotografija: The Eternal Search Of Balance

Vedrina Mladog Vertera

2007-10-12T18:40:00.001+02:00

"Divna neka vedrina obuzela mi je dušu, nalik na blago prolećno jutro, a ja je celim srcem uživam. Sam sam i osećam radost života u ovome kraju što je stvoren za dušu poput moje. Tako sam sretan, dragi moj, i tako utonuo u osećaj mirnog postojanja da od toga trpi moja umetnost. Ne bih sada mogao crtati ni jedan jedini potez, a ipak, nikada nisam bio veći slikar nego u ovim trenucima. Kada na drugu dolinu oko mene padne magla, visoko sunce zastane povrh neprobojne tmine moje šume, a samo se poneke zrake prokradu unutra u svetilište, dok ležim u visokoj travi kraj potoka sto se ruši s kamena na kamen, i bliže zemlji zapažam da su značajne hiljade raznovrsih travki, a bezbrojne, nedokučive oblike crvića i mušica, gmizanje malenog sveta između vlati osećam bliže srcu, i kad osećam prisutnost svemogućega , koji nas stvori, po slici svojoj, dah sveljubećega, koji nas, lebdeći u večitoj milini, nosi i održava – prijatelju moj, kada mi onda pred očima sviće, a nebo i svet oko mene miruju mi u duši kao lik ljubljene, tad me često obuzme čežnja, pa mislim: ah, kad bi ti to mogao izraziti, kada bi mogao da papiru udahneš ono što u tebi živi, tako puno i toplo - i da to bude ogledalo tvoje duše, kao što je tvoja duša ogledalo beskonačnog boga! - Prijatelju moj! Ali zbog toga propadam , podležem sili veličanstvenoga što je u tim pojavama..."

~ Tekst: Johan Volfgang Gete
~ Fotografija: The Dead Point

Biti Čovek

2007-10-08T18:39:00.001+02:00

"Ako možeš da vidiš uništeno delo svog života
i bez reči ga ponovo gradiš;

Ako bez uzdaha i potresa podneseš
gubitak onoga što si dugo sticao;

Ako možeš da budeš zaljubljen, ali ne i lud od ljubavi,
ako možeš da budeš jak, a da ipak ostaneš nežan,
da ne mrziš one koji tebe mrze,
a da se ipak braniš i boriš;

Ako možeš da slušaš kako tvoje reči
izvrću nevaljalci da razreše gluposti,
i da čuješ kako luda usta o tebi lažu,
a da sam ne kažeš ni jedne laži;

Ako možeš da sačuvaš dostojanstvo u slavi;

Ako možeš da budeš jednostavan, i ako si savetodavac kraljeva,
ako možeš da voliš sve prijatelje kao braću,
a da ti nijedan od njih ne bude sve i sva;

Ako učiš da razmišljaš, da posmatraš i upoznaješ,
a da nikad ne postaneš skeptik i rušilac;

Ako znaš da sanjariš, a da ti ono ne bude gospodar,
da misliš, a ne da budeš, a nikad divalj,
ako možeš da si hrabar, a nikad neobazriv,
ako možeš da budeš dobar,
ako možeš da budeš pametan,
a da nisi čistunac i sitničar;

Ako možeš da dobiješ pobedu posle poraza,
a da te dve varke podjednako primiš;

Ako možeš da sačuvaš hrabrost i glavu
kada je svi ostali izgube;

Tada će kraljevi, sreća i pobeda
biti tvoji poslušni robovi,
a ono što više vredi, nego svi kraljevi i slave -
Bićeš čovek, sine moj."

~ Tekst: R. Kipling
~ Fotografija: Wanted Dead Or Alive

Tuga

2007-10-07T18:38:00.001+02:00

"S Tugom jednostavno treba umeti...

Tuga je kao starica koja prodaje karanfile po kafanama, samo se uporno moraš praviti da je ne primećuješ pa će se kad tad okrenuti i otići, iako ti se u prvi mah čini da će zauvek cvileti kraj stola...

I pazi...

Pokloniš li joj samo mrvicu pažnje neće se smiriti dok ti ne uvali čitavu korpu...

I onda si gotov...

Jer Tuga nikada ne zaboravlja lica galantnih mušterija...

I nikad te više neće zaobići..."

~ Tekst: Đorđe Balašević
~ Fotografija: Sorrow

Ljubavnik

2007-10-04T18:37:00.001+02:00

"To je muškarac koji ima svoje navike, odjednom razmišljam o njemu, verovatno često dolazi u ovu sobu, to je muškarac koji verovatno često vodi ljubav, to je muškarac koji se plaši, mora često da vodi ljubav jer se tako bori protiv straha. Kažem da volim pomisao da ima mnogo žena, i da sam ja među tim ženama, pomešana s njima. Gledamo se. Shvata to što sam upravo rekla. Pogled odjednom neiskren, lažan, uhvaćen u zlu, smrt.

Kažem mu da dođe, da mora ponovo da me uzme. Dolazi. Fino miriše na englesku cigaretu, skup parfem, miriše na med, njegovoj se koži nametnuo miris svile, voćni miris svilenog tusora, miris zlata, poželjan je. Kažem mu da ga želim. On kaže da još čekam. Govori mi, kaže mi da je odmah znao, još pri prelasku reke, da ću biti takva posle svog prvog ljubavnika, da ću voleti ljubav. Kaže da već zna da ću ga varati kao što ću varati muškarce s kojima ću biti. Kaže, što se njega tiče, da je oruđe svoje sopstvene nesreće. Srećna sam zbog svega što mi je rekao i kažem mu to. Postaje grub, pada u očajanje, baca se na mene, grize dojke deteta, viče, vređa.

Zatvaram oči pred veoma snažnim zadovoljstvom. Mislim: navikao je, to je ono što radi u životu, ljubav, samo to. Ruke su mu znalačke, divne, savršene. Imala sam mnogo sreće, to je jasno, kao da mu je to zanat, kao da ima, a da to i ne zna, nepogrešivo osećanje šta treba uraditi, šta treba reći . Kaže mi da sam kurva, gadura, kaže mi da sam njegova jedina ljubav, a to je upravo ono što treba reći i ono što se kaže kad se daje oduška govoru, kad se telu dopušta da istražuje i nalazi i uzima ono što želi, i da je sve dobro, da nema otpadaka, otpaci su preplavljeni, sve odlazi u bujicu, u silinu strasti."

~ Tekst: Margaret Diras
~ Fotografija: Treasure Innocence

Besane Noći

2007-09-30T18:36:00.001+02:00

"Kasno je. Ležiš u krevetu i ne možeš da zaspiš. Ulica je mirna, s vremena na vreme vetar u baštama pomeri drveće. Negde zalaje pas, udaljenom ulicom prolaze kola…

A sna nema.

…Ne pomaže ti da ideš gore-dole, da ustaneš i ponovo legneš. To je jedan od onih časova u kojima nema načina da pobegneš od samog sebe. Tobom će zagospodariti misli i kretanja duše, a društva nema da se, kao obično, ispričaš.

Onome ko je u tuđini, pred oči izlaze kuća i bašta u domovini i detinjstvo, šume u kojima je proživeo najslobodnije i najnezaboravnije dečačke dane, sobe i stepeništa na kojima se čula graja njegovih dečačkih igara. Slike roditelja, strane ozbiljne, ostarele, sa ljubavlju, brigom i tihim prekorom u očima. Pruža ruku i uzalud očekuje da i njemu neko pruži desnicu, prekrivaju ga velika tuga i usamljenost; izranjaju i drugi likovi i u nesigurnim i ozbiljnim raspoloženjima ovih sati čine nas, gotovo sve, tužnim. Ko u mladosti nije zadavao brige svojim najbližima, odbijao ljubav i prezirao naklonost, ko nije bar jednom iz inata i obesti izbegao sreću koja je pred njim stajala, ko nikada nije povredio svoj ili tuđ ponos, ili se ogrešio o prijatelje nekom nesmotrenom rečju, nekim ružnim i uvredljivim ponašanjem? Sada svi oni stoje pred tobom, ne govore ništa i čudno te gledaju mirnim očima, a tebe je sramota od njih i od samog sebe…

U našem užurbanom i neosetljivom životu začuđujuće je malo sati u kojima duša može da bude svesna sebe, u kojima život ustupa mesto smislu i duhu, a duša neskriveno stoji pred ogledalom uspomena i savesti. To se verovatno dešava pri preživljavanju velikog bola, verovatno nad kovčegom majke, verovatno na bolesničkoj postelji, na kraju nekog dugog usamljeničkog putovanja, u prvim satima ponovnog vraćanja u život, ali to uvek prate nemiri i mučenja.

Vrednost ovakvih budnih noći je baš u tome. U njima duša uspeva da bez snažnih spoljašnjih potresa dođe do onoga sto je pravedno, bez obzira da li je to čudno, ili zastrašujuće, da li je za osudu, ili za žaljenje."

~ Tekst: Herman Hese
~ Fotografija: Insomnia

Svaki Je Čovek Heroj

2007-09-19T18:35:00.001+02:00

"Svaki je čovek heroj. Nije čovek heroj samo kad svoj život stavlja na kocku, nego je on heroj i u nebrojenim malim slučajevima plemenite hrabrosti. Herojstvo ne znači hrabrost trenutnog pregnuća, nego neograničena predanost ideji. Otkud heroju instinkt da pogine za druge? Kako to da ljubav za ideal postane moćnija od instinkta za život? To je zato što je ljubav jedna sila mračnija i strašnija nego i instinkt za život. Ljubav u svim njenim oblicima, to je jedno sveobimno osećanje, isključivo, nerazumno, iznad života i smrti."

~ Fotografija: Death Note: Die Near
~ Tekst: Jovan Dučić